Izvor: Vostok.rs, 03.Mar.2013, 22:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brestski mirovni ugovor, prethodnik rata

03.03.2013. -

Pre 95 godina, 3. marta 1918. godine bio je potpisan Brest-Litovski mirovni ugovor. Sovjetska Rusija, koja je zaključila separatni mir s državama austijsko-nemačkog bloka, gubila je ogromne teritorije i morala da plati reparacije. Osim toga, smatraju istoričari, potpisivanje tog dokumenta je postalo snažan podstrek za trajni bratoubilački građanski rat.

Prvi svetski rat se vodio već četvrtu godinu. Situacija na frontu nije bila u korist Četvorostrukog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << saveza Nemačke, Austro-Ugarske, Osmanske imperije i Bugarske. U tom su trenutku boljševici, koji su zauzeli vlast u Rusiji, objavili Dekret o miru. Ukratko se smisao tog dokumenta iz 9. novembra 1917. godine svodio na obustavu svih vojnih akcija, sveopšte razoružavanje, raspuštanje armija. Narodni komesar za inostrane poslove Lav Trocki poslao je tekst dekreta ambasadorima saveznika Ruske Imperije – Engleske i Francuske sa predlogom o zaključivanju sveopšteg primirja. Savezne države nisu pružile odgovor, te je bilo odlučeno da se deluje bez njihovog učešća.

Pregovori u Brestskoj tvrđavi počeli su 22. decembra 1917. godine. Oni su trajali u toku 2 meseca. Delegacija Sovejtske Rusije je predložila da bi osnovu ugovora sačinjavala ideja sveopšteg demokratskog mira. Nemačka sa svoje strane nije htela da odustane od teritorijalnih pretenzija, koje su porasle tokom pregovora. Komplikacije su nastale i zbog protivrečnosti u ruskom logoru. Lenjin je smatrao da je sovjetskoj vladi potreban predah da bi ona mogla da reši ekonomske probleme i organizuje borbu protiv unutrašnjih neprijatelja. Predsednik Sovjeta narodnih komesara tražio je da se susret odugovlači – ali da se mirovni ugovor potpiše čim nastane opasnost ultimatuma nemačke strane. Šef delegacije, narodni komesar inostranih poslova Trocki je istakao svoj princip – ni rat, ni mir, odnosno, ugovor ne treba potpisivati, ali armiju raspustiti. Prema njegovoj zamisli sve je moralo da bude rešeno u Nemačkoj, gde će solidarna s sovjetskim drugovima radnička klasa početi borbu protiv ugnjetača.

Kako je i trebalo očekivati, sve se završilo ultimatumom. U to su vreme austrijsko-nemačke snage počele ofanzivu duž čitavog fronta, preteći zauzimanjem Petrograda. Sovjetska vlada je morala da prihvati ultimatum: armija, demoralizovana glasinama o skorom završetku rata i pobedi svetske revolucije, skoro nije pružala otpor protitvniku, - priča istoričar Leonid Kacva.

- Potpisivanje Brestskog mira u tim uslovima je bilo, verovatno, neizbežno, jer je iskustvo pokazalo: svi pokušaja revolucionarnih ratova, akcije, koje je predložio Trocki – ni mira, ni rata – ispale su neizvodljive. Drugo je pitanje – ko je odgovoran za to, što nije postojao drugi izlaz. Svakako, umnogome su odgovorni sami boljševici, jer su mnogo učinili radi raspada armije.

Prema uslovima Brestskog mira, od Rusije su se odvajali Poljska, Pribaltika, zapadni deo Belorusije. Na Kavkazu u korist Turske su se odvajali Kars, Ardagan i Batum. Rusija je morala da potpuno demobiliše armiju, povuče snage iz Ukrajine, Pribaltike i Finske, ruska mornarica je napuštala svoje baze u Finskoj i Estoniji. Osim toga, sovjetska vlada je morala da plati 3 milijarde rubalja reparacija i obustavi revolucionarnu propagandu u centralnoevropskim zemljama.

Čak sam Lenjin, koji je insistirao na neophodnosti mirovnog ugovora, nazivao je Brestski dokument bestidnim, - priča istoričar Jaroslav Višnjakov.

- Savremenici su ga nazivali sramotnim, jer su njegovi uslovi bili veoma teški. Osim toga, to je bio jedan od povoda za građanski rat, suprotstavljanje belih i crvenih. On je doprineo konsolidaciji antiboljševičkih snaga. Ne može a da se ne seti metež levičara, socijalista-revolucionara, jaroslavski ustanak Savinkova, moskovski događaji.

Levičari, socijalisti-revolucionari su bili u sastavu «crvene» vlade, kao i frakcija levičara-komunista na čelu s Buharinim. Oni su govorili o izdaji svetske revolucije, jer je zaključivanje mira na istočnom frontu učvršćivalo režim kajzera u Nemačkoj. Mnogi oficiri i generali aktivne armije su optuživali sovjetsku vlast za izdaju interesa Rusije, jer je Brestski ugovor omogućio Nemačkoj da nastavi rat u Francuskoj, a istovremeno likvidirao front u Turskoj, pružao mogućnost Austro-Ugarskoj da usredsredi snage na ratu u Grčkoj i Italiji.

Brestski mir je postao katalizator formiranja demokratske kontrarevolucije. Osim neuspelih ustanaka socijalista-revolucionara u Moskvi i Jaroslavlju, bili su i uspeli pokušaji: eserovske i menjševičke vlade su nastale u Sibiru i Povolžju. Ugušitvanje ustanaka je sa svoje strane vodilo formiranju jednopartijske boljševičke diktature i punovrednom građanskom ratu. Ratovali su Crvena armija i Beli pokret, partizani protiv jednih i drugih, nacionalne formacije na periferiji zemlje za svoju nezavisnost. U toku 5 godina je zemlja izgubila više od 10 miliona ljudi, još 2 miliona je emigriralo.

Brest-Litovski mirovni ugovor je važio samo 9 meseci. Sovjetska Rusija ga je anulirala već u novembru 1918. godine, kada je u Nemačkoj došlo do revolucije, a Četvorostruki savez je doživeo konačni poraz. Međutim, posledice tog 9-mesečnog «predaha» osećale su se u toku više godina.

Izvor: Glas Rusije    

Nastavak na Vostok.rs...