Izvor: Blic, 19.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bregović u Narodnom
Bregović u Narodnom
Reorganizacija Narodnog pozorišta je, naravno, neophodna i nje će svakako biti, ali ne tako brzo i ne na drastičan način, kaže u razgovoru za 'Blic' novi upravnik ove kuće, dirigent Dejan Savić. Odgovarajući na pitanje o konkretnim koracima koje će najpre preduzeti on kaže: - U ovom času, ne bavim se, kako bi se moglo pomisliti, visokom umetnošću, već sijalicama, klozetima, parketom, nesipravnim kvakama, vratima koja ne dihtuju... U zgradi će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se prvo raditi ono što će publika moći da vidi na sceni, oko scene i u foajeu. Ne može više publika da prema mirisu određuje gde su nam toaleti, ne može usred predstave probiti zvučnik, ili da nam fale sijalice na lusteru. To možemo da uradimo odmah u hodu, dok će se ostali deo zgrade, onaj koji je stalno u pogonu, garderobe, probne sale sređivati tokom leta.
Na koji način ćete privući publiku, odnosno šta će se gledati u budućnosti u Narodnom pozorištu?
- Nameravam da posao konkretnog definisanja repertoara prepustim novim direktorima sektora. Moja postavka stvari podrazumeva da veliki teret posla padne upravo na direktore sektora. Ja kao upravnik treba da se bavim menadžmentom, strateškim pitanjima, spoljnom politikom kuće, planovima i analizom. U Baletu će to biti novi-stari direktor Konstantin Kostjukov, direktor Drame Božidar Đurović, dok je novi direktor Opere Miodrag - Miša Jovanović. Kao moji saradnici koji se pojavljuju po prvi put u smislu reorganizacije pozorišta i sektorskog načina organizacije, jesu prvakinja Sonja Jauković koja će biti umetnički direktor kuće, i Milovan Zdravković kao direktor produkcije. Na osnovu kog plana ste tako sklopili vaš tim?
- Najpre, postojala su neka ograničenja koja je nametala prirodna logika stvari. Možda ćemo se mi kao javno preduzeće naći na udaru sistematizacije i, kao i ostali, morati da smanjimo broj zaposlenih. Nelogično je onda da sada dovodimo ljude sa strane. Drugo, bio sam siguran da među više od sedamsto zaposlenih postoje oni koji treba da u ovom, kako se kaže, novom mešanju karata, dobiju priliku i pokažu šta znaju. Svako od ovih ljudi ima svoje kvalitete koji ga preporučuju za to mesto. Rekli ste da ćete i repertoar zasnivati na ljudima iz kuće, šta to znači?
- Nema nameru da zatvorim vrata Narodnog pozorišta za ljude sa strane ali ni da podržavam dosadašnju praksu. Prirodno je da se za velike projekte moraju angažovati mladi i neki ljudi sa strane. Ali nije prirodno da dođe reditelj, napravi svoj autorski tim potpuno van kuće, i da onda napravi podelu, takođe potpuno van kuće. Narodno pozorište tu služi samo da izda scenu, izradi kostime i scenografiju. To je nedopustivo. Ja hoću da se taj odnos promeni u korist naših glumaca. Na taj način postižemo dve stvari. Prvo, smanjenje troškova. Ako su u ovom pozorištu problem finansije, onda nije logično da pored naših ljudi na plati, iz svih oblasti koje postoje u pozorištu, mi angažujemo sve ljude sa strane. I, naravno, dodatno ih platimo. Drugo, ako se pogrešnom selekcijom došlo do situacije da kada dođe reditelj sa strane kaže: 'Jeste da imate sedamdeset glumaca ali nemate nikoga za ozbiljnu ulogu', onda i to mora da se reši. Dakle, potpuno je pogrešno pomisliti da ću, kao neko ko je karijeru pravio u inostranstvu, zatvoriti vrata pozorišta. Ja, zapravo, govorim o poslovanju.
Šta je to što gledano iz vašeg inostranog iskustva fali našoj Operi?
- Zgrada. Sedamdeset odsto problema koje sada imamo bilo bi odmah rešeno. Odmah bi bilo ogoljeno čime raspolažemo, kakva nam je Opera, kakvi su Balet i Drama. U drugom rasporedu stvari, tačno bismo videli koliki su čiji kapaciteti i ne bi bilo prostora za skrivanje iza, istina, postojećeg problema prostora. Što se naše Opere tiče, ja, uslovno govoreći, zameram rediteljima na nedostatku hrabrosti. Apsurdno je da ja kao dirigent, koji prvi potpisuje predstavu, imam samo mogućnost da nešto isečem, nešto odsviram brže ili sporije, i ništa više. Reditelj ima mogućnost da iz srednjeg veka ide u romantizam, da iz doba građanskog rata ode u praistoriju, ukratko - može da naprave šta god hoće. To je jedina stvar koja mi fali na sceni, sve ostalo imamo: soliste, izvođače, korektnu scensku tehniku. Po čemu će se ova uprava razlikovati od prethodne?
- Odnosićemo se pažljivije prema novim predstavama, nastavićemo inače veoma dobro uspostavljenu interaktivnu međunarodnu saradnju pozorišta, nastojati da se predstave otkazuju samo u izuzetnim slučajevima, vratiti radnu atmosferu, sjaj samoj zgradi i niz drugih, na prvi pogled sitnih stvari koje će dati novi imidž pozorištu. Međutim, ono što bih smatrao svojim najvećim uspehom jeste mogućnost da definišemo sistem saradnje i rada sa našim finansijerom, ministarstvima kulture i finansija. Da nađemo način da ta saradnja zaživi kao sistem i da više nikada ne bude dovedena u pitanje. Tada bi, kao u svim pozorištima sveta, promena upravnika samo značila promenu umetničke fizionomije kuće a ne celokupnog sistema poslovanja. Da li u ovom trenutku postoji neki konkretan projekat za koji znate da će se raditi?
- Nasledili smo puno predloga i započetih projekata. Neke, kao 'Koštanu', već smo podržali, radi se 'Slepi miš', u Baletu će se raditi Bregovićeva 'Kraljica Margo', i one će sigurno izaći. Ostaje da se vidi šta će dalje podržati i predložiti novi umetnički direktor i direktori sektora. Ja kao upravnik mislim da u ovoj kući treba da bude slično kao u Narodnom muzeju - i neolita, i vinčanske kulture, baroka i drugih perioda, ali i proverenih savremenih inostranih i domaćih dela. Željko Jovanović
.jpg)
