Izvor: Politika, 10.Okt.2014, 11:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bratušekova vraćena kući
Bivša slovenačka premijerka jedina od predloženih članova nove Evropske komisije nije dobila podršku poslanika Evropskog parlamenta
Od našeg specijalnog izveštača
Brisel – U napetoj političkoj trgovini u Evropskom parlamentu (EP) minulih dana predsednik Evropske komisije (EK) Žan-Klod Junker uspeo je da dobije podršku za mnogima sporne komesare predložene od Francuske, Španije, Velike Britanije i Mađarske, a jedina koja ipak nije „preživela” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << unakrsnu vatru evroposlanika jeste bivša slovenačka premijerka Alenka Bratušek. Nesuđena potpredsednica EK za energetsku uniju doživela je svojevrsno poniženje u nadležnom Odboru za industriju, istraživanje i energiju i Odboru za zaštitu životne sredine, gde je posle saslušanja čak 112 poslanika glasalo protiv njenog imenovanja, a samo 13 ju je podržalo.
Iako Junker ima mogućnost da prenebregne odluku odbora i da Bratušekovu ostavi u timu komesara o kojima će se u paketu glasati na plenarnom zasedanju EP 22. oktobra, malo je verovatno da će bivši luksemburšku premijer staviti na kocku ceo sastav EK samo da bih zaštitio Slovenku koja čak nema podršku ni vlade sopstvene zemlje. Aktuelni slovenački premijer Miro Cerar je već najavio da će do subote predložiti Junkeru novog kandidata za komesara. Time bi trebalo da se završi svojevrsna saga u kojoj je Bratušekova, iako je doživela poraz na slovenačkim izborima u maju, nastojala da sebi obezbedi uhlebljenje u Briselu, gde bi kao potpredsednica EK mesečno primala oko oko 23.000 evra bruto (neto između 13.000 i 19.000 u zavisnosti od toga u kojoj je kategoriji oporezovana), plus oko 3.100 evra za stanarinu i premiju za mesečnu prezentaciju od oko 900 evra.
Bratušekova se u julu pojavila kao slovenački kandidat za predstavnika u EK, i to u vreme dok je bila tehnička premijerka. Na sednici vlade protiv liste kandidata na kojoj je bilo njeno ime glasalo je šest ministara, dok je pet ministara, uključujući i premijerku, glasalo za. Međutim, korišćena je specijalna procedura po kojoj je neophodno da najmanje sedam ministara bude protiv da bi predlog bio odbačen tako da je Bratušekova uspela da progura svoju nominaciju, a potom se raznim pravnim manevrima potrudila da izveštaj slovenačke etičke komisije, koja je ispitivala regularnost tog izbora, ne dospe u javnost pre njenog saslušanja u EP.
Ni to joj nije pomoglo da uveri evroparlamentarce da je ona pravi izbor za funkcionera koji će brinuti o energetskoj uniji EU. Ne samo što im se nije svidelo što na njihova pitanja nije odgovarala ni na jednom drugom jeziku, osim na slovenačkom, već je i o pitanjima iz svoje nadležnosti odgovarala uopšteno i pre svega zahvaljujući ranije pripremanom tekstu.
Istini za volju, još neki komesari, poput britanskog lorda Džonatana Hila, nisu ostavili utisak da baš znaju dobro resor koji im je Junker namenio, ali su oni, zahvaljujući strankama kojima pripadaju i političkoj trgovini između bloka socijalističkih i bloka demohrišćanskih partija u EP, ipak dobili podršku poslanika. Tako je Španac Migel Arijas Kanjete ipak dobio podršku iako ga sumnjiče da je u sukobu interesa jer će voditi resor energije i klimatskih pitanja, a donedavno je bio suvlasnik dve naftne kompanije, da bi akcije letos prodao svom rođaku. Za Kanjetea su glasali socijalista tek kada su ih demohrišćani uverili da će oni glasati za njihovog partijskog kolegu i takođe spornog komesara Francuza Pjera Moskovisija, koji će biti nadležan za ekonomska i finansijska pitanja, poreze i carine EU.
Bratušekova, međutim, pripada grupi liberalnih partija, koja je tek četvrta po snazi u EP i nema nikakav ucenjivački kapacitet. Osim nje, i Mađar Tibor Navračic naišao je na odbijanje u EP, pri čemu su njemu poslanici dozvolili da bude deo EK, ali su zabranili da on bude, kako je predloženo, komesar za obrazovanje, kulturu i mlade.
U toj kombinatorici sagledavaće se i novi komesar kojeg predloži Ljubljana. Među imenima o kojim se spekuliše su Violeta Bulc, članica Cerarove stranke, koja je u njegovoj vladi ministarka bez portfelja, zadužena za strateške projekte, razvoj i kohezionu politiku.
Kao moguća zamena u Briselu se pominje i evroposlanica Tanja Fajon, za koju se kaže da nije dovoljno iskusna da bude potpredsednica EK pa se pominje mogućnost da ona bude komesar za saobraćaj, a da dužnost potpredsednika EK za energetsku uniju preuzme Slovak Maroš Ševčovič. Jedna od mogućnosti o kojoj se spekuliše jeste i da Fajonova bude komesar za obrazovanje, kulturu i mlade, a da Navračic dobije saobraćaj, a Ševčovič energetsku uniju.
U briselskim krugovima se pominje mogućnost da i dugogodišnja slovenačka poslanica u EP Romana Jordan zameni Bratušekovu, ili da to bude dosadašnji slovenački komesar Janez Potočnik. On bi tako u četvrtom mandatu ostao u Briselu i preuzeo energetsku uniju, posle više od 10 godina u kojima je nekoliko meseci bio nadležan za proširenje, a potom po pet godina prvo za nauku i istraživanje a potom za zaštitu životne sredine.
Nenad Radičević
objavljeno: 10.10.2014.
