Izvor: Blic, 03.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bosanski lonac i balkanska zaprška
Bosanski lonac i balkanska zaprška
Džez trubač Duško Gojković napravio je najimpresivniju karijeru od svih muzičara koji su se polovinom pedesetih iselili iz tadašnje Jugoslavije da bi na miru mogli da sviraju džez. Četrdesetogdišnjica njegove karijera nezvanično je obeležena nedavno, koncertom sa 'Big bendom' RTS-a na 'Kolarcu', uz Boru Rokovića na klaviru i Vilija Johansa kao sket pevača. Duško Gojković započeo je svoj muzički vek prvo u Nemačkoj, zatim je prešao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u SAD. Na mnogobrojnim koncertima širom sveta sa svojim kvintetom promoviše balkan džez stil koji čini okosnicu njegovog kompozitorskog i izvođačkog rada, ali ostajući veran bi-bap zvuku. Šta je prethodilo vašem trubačkom angažmanu u 'Big bendu' Radio Beograda pedesetih godina prošlog veka?
- Jedno veče prolazio sam Bulevarom kralja Aleksandra, mada se više nije tako zvao, bio je neki komision, a u izlogu stara truba. Moram da je kupim, odlučio sam. Sa šesnaest godina počeo sam da sviram trubu, u beogradskoj Drugoj muškoj gimnaziji, mada je džez, kao kapitalistička muzika bio skoro zabranjen za sviranje. Ali ja sam već čuo na radiju Dizija Gilespija i znao sam šta ću sa sobom. Kasnije, džez je ipak izvođen u 'Grafičaru' u Cetinjskoj, u barovima 'Kristal' i 'Lotos', zatim na Zvezdinom odbojkšakom igralištu, po raznim ambasadama. Da li je vaš odlazak u Nemačku, nekoliko godina potom, ipak bio posledica ideološkog statusa džeza kao 'kapitalističke muzike' u tadašnjoj zemlji?
- Pored svih ostalih teških uslova koje smo ovde imali to je bio jedan od glavnih razloga. Imao sam dvadeset četiri godine. Od samog početka nisam mogao da smislim komuniste koji su došli na ruskim tenkovima. Ko je mogao da 'zbriše', on je to i uradio. Drugog izlaza nije bilo. Moj brat je u zatvoru u Zabeli bio četiri godine kao politički krivac, otac, četnički vojvoda - naša familija bila je na crnoj listi. Nije moglo da se živi pod tim teroristima. Džez je za nas zato predstavljao i bukvalno - slobodu. Slobodno mišljenje ide uz slobodnu svirku. Nije imao šta ko da mi kaže kako ću da improvizujem. Studenti su uvek voleli da budu opozicija diktaturi. Krili smo se po podrumima, školama, privatnim kućama… i vežbali.
Kako ste onda zapravo izašli iz zemlje, dobili vizu…?
- U Beograd je 1954. došao prvi nemački džez sastav iz Frankfurta, sa trubačem Karlom Bolenderom. S njima smo svirali džemsešn, upoznali se, i baš taj trubač Bolender i ostali muzičari napisali su pismo na osnovu koga sam dobio vizu da mogu da odem u Nemačku na dve nedelje, u posetu. E, onda sam ja tamo ostao. Deset godina kasnije vratili ste se trijumfalno u orkestru Amerikanca Vudija Hermana, ali ta činjenica kao da je umanjila značaj vaše fuzije džeza i etnostandarda, ulogu začetnika balkanskog džez trenda.
- Mile Pavlović, prvi trubač 'Big benda' Radio Beograda, i klavijaturista Bora Roković već su u Nemačkoj. Glavni posao bili su američki klubovi, lokali u principu, zatim ulazim u 'Frankfurt olstar bend' koji kasnije postaje 'Nemački olstar bend', zatim u radio stanice, po big bendovima, a onda, 1961. odlazim u Ameriku gde sam iz želje da oformim sopstveni stil počeo da ubacujem balkan džez stil u pogon. Ploča 'Svinging Masedonia' izdata je, međutim, još 1961. u Nemačkoj i taj balkan džez stil koji su kasnije profilisali i drugi muzičari naš je evropski doprinos džezu. Ceo ovaj region sam ozvučio, prilagođavajući ga bi-bap stilu, na svoj način. Kreativni problem umetnika je da iznedri originalni materijal. Ima tu, osim makedonske, i grčke i turske i rumunske i muzičke tradicije iz unutrašnjosti Srbije, Dalmacije i Bosne… Moj zadatak je bio da ne napravim kopiju narodne muzike već da tradiciju podignem na džez nivo. Japanci mnogo vole moju muziku, imaju sve ploče i traže da na koncertima sviram 'Ribara starog kći' ili 'Doboj'… to je znak da balkan džez stil postoji.
Džez nije crna muzika. Muzičari znaju da on nije jednobojan. Farbe svih mogućih nacionalnosti su izmešane, uticaji svih koji su naselili Ameriku, džez je miks crnačke, kubanske, brazilske ali i evropske muzike, jer, Nju Orliens i Luizijana su bili francuske kolonije. Šezdesetih godina samo sam u postojeći bosanski džez lonac dodao i balkansku zapršku. Otišli ste iz Beograda u kome je džez bio proskribovan, da li vam je u tom svetlu koncert na Kolarčevom univerzitetu nešto izuzetno u karijeri?
- Svirao sam u njujorškom 'Karnegi holu', u 'Rokfelerovom centru' pa i u 'Berdlendu', red je došao na 'Kolarac'. Zadovoljan sam i ponosan koncertom sa odličnim orkestrom i odličnim solistima. Drago mi je da je i Vili Johans nastupio, jer je jedan od najznačajnijih svetskih bi-bap improvizatora, ima odlične aranžmane, a mislim da je ovo prvi put da u Beogradu gostuje pravi džez pevač. Za mene kao 'dečka' koji je ovde odrastao i počeo, sve je ovo veoma uzbudljivo. Oduvek me je interesovao samo džez, nisam u tzv. manimjuzik - muzici za pare. Opredelio sam se odavno da sviram prirodni mejnstrim sa balkan džez stilom. Putujem svetom od Palerma do Tokija i drago mi je da Balkan ima sve više uticaja na džez muziku. Milorad Pavlović
