Izvor: Vostok.rs, 07.Jun.2013, 15:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borbena avijacija: ubrzano obnavljanje
07.06.2013. -
Istočni vojni okrug RF će do kraja 2013. godine dobiti preko 30 udarnih helikoptera Ka-52 i transportno-borbenih Mi-8AMTŠ. Isporuka tehnike će se vršiti u okviru državnog programa za naoružanje Rusije za 2011-2020. godinu. Od 2011. godine Istočni okrug je dobio oko 40 novih helikoptera Ka-52, Mi-8AMTŠ i Mi-26. Borbena avijacija se u celini obnavlja brže od bilo kog drugog roda vojske. U ovom delu će državni program za naoružanje biti ispunjen u potpunosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs <<
Neprekidni rast
Proizvodnja helikoptera za Oružane snage Rusije neprekidno raste u poslednjih 8 godina. Dok su se u prvoj polovini 2000-ih godišnje isporuke merile jedinicama, 2007. su vojnici dobili 20 helikoptera, 2010. – 59, a prošle godine – preko 120, od toga 40 udarnih helikoptera Mi-28, Mi-35 i Ka-52.
Važeći državni program za naoružanje predviđa isporuku od preko 1000 helikoptera u ovoj deceniji. Tempo proizvodnje od 120 i više mašina godišnje u potpunosti omogućava dostizanje ove cifre. Imajući u vidu kapitalno remontovane mašine iz prošlih godina ukupan broj helikoptera u sastavu oružanih snaga će premašivati hiljadu i po jedinica, što je dovoljno u savremenim uslovima. Pritom se računa, kako na usavršene varijante odavno usvojenih mašina tipa Mi-8, Mi-35 (modernizovani Mi-24), Mi-26, tako i na nove uzorke – Mi-28, Ka-52, „Ansat“ i Ka-226.
Helikopteri imaju poseban značaj za rusku vojsku s potencijalnim PVD (pozornicama vojnih dejstava) na Kavkazu i u Srednjoj Aziji. Bez mnogobrojnog helikopterskog parka i pripremljenih pilota u ovim uslovima nije moguće vođenje borbenih dejstava. I pažnja koju ovoj vrsti tehnike posvećuje vojno rukovodstvo je sasvim objašnjiva. Osim borbene namene helikopteri se aktivno koriste za obezbeđenje svakodnevne delatnosti svih vrsta oružanih snaga – od kopnene vojske do RVSN, graničara, MVS, MUP i drugih struktura.
Civilno tržište kao oslonac
Stabilan rast proizvodnje helikopterske tehnike bio bi nemoguć bez baze, koja je sačuvana zahvaljujući stalnom radu ove grane za civilno tržište i za izvoz, kako vojnih, tako i civilnih mašina. Sredinom 2000-ih narudžbine državne odbrane su iznosile samo 10-12% ukupne proizvodnje helikoptera i da nije bilo drugih kupaca grana ne bi imala šanse da preživi. Danas Ministarstvo odbrane Rusije dobija oko 40% ukupne proizvodnje helikoptera u Rusiji. I proizvodnja koja iznosi oko 300 mašina godišnje porasla je 3,5 puta za poslednjih 8 godina.
Usmerenost na civilno i spoljašnje tržište u savremenim uslovima obezbeđuje povećanje plasmana i primorava na proizvodnju sopstvenih noviteta. Rusija uspešno prodaje usavršene sovjetske mašine, ali u narednih deset godina treba ponuditi novi niz modela kako bi se sačuvale postojeće pozicije. Za njihovo proširenje Rusija treba da poveća nomenklaturu helikopterske tehnike koju proizvodi. Trenutno postoje ozbiljne praznine u klasi lakih helikoptera, kao i teških mašina koje bi mogle da zauzmu nišu između srednjih Mi-8 i „superteških“ Mi-26.
Ispravljanje grešaka
Jedna od ozbiljnih nevolja sovjetske odbrane bilo je to što su u nizu kategorija tipova tehnike koji su se proizvodili postojali ista namena i slične TTK. Različiti tipovi su ozbiljno otežavali održavanje i usvajanje tehnike, a istovremena proizvodnja tri tipa osnovnih borbenih tenkova – T-64, T-72 i T-80 – predstavlja vrhunac ovog pristupa.
Ipak, u ovom pogledu su stvari dovedene u red. U naoružanje je uvedena glavna mašina T-72 i njena modifikacija T-90, pritom je ostalo polako izvođeno iz stroja. Osim toga, naglo je porasla raznovrsnost borbenih helikoptera. Od „Krokodila“ Mi-24, koji je u različitim modifikacijama bio jedini borbeni helikopter SSSR, Rusija je danas prešla na istovremenu proizvodnju Mi-35 (usavršena „dvadeset četvorka“), kao i na Mi-28 i Ka-52. Ovi helikopteri su u mnogome unificirani, između ostalog, u pogledu pogonskog uređaja, ali istovremena proizvodnja tri tipa mašina, koju više diktira želja da se podrži industrija, ne odražava se na borbenu sposobnost avijacije na najbolji način.
Takođe nisu potrebna radikalna rešenja u obliku smanjenja broja svih modela. Mi-28 i Ka-52 u potpunosti mogu da postoje istovremeno iako su prvo bili podeljeni planovi uloga ovih mašina. Mi-28 kao osnovni, linijski helikopter borbene avijacije i Ka-52 kao mašina za podršku jedinica specijalne namene i pomorski udarni helikopter namenjen za podršku jedinica morske pešadije, kako na kopnu, tako i s paluba univerzalnih desantnih brodova.
Proizvodnja Mi-35 se pritom može ograničiti relativno malim brojem. Za kompletiranje jedinica u pilotskim školama i centrima za borbenu pripremu njegova bliskost s Mi-24 i moderna oprema čine ovu mašinu idealnom „prelaznom varijantom“ za obučavanje za rad na savremenim Mi-28.
Ilija Kramnik,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
