Izvor: Blic, 03.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za nežnost
Borba za nežnost
Na sceni 'Ateljea 212' u nedelju uveče je premijera predstave 'Zmijsko leglo' savremenog ruskog pisca Vasilija Sigareva, u režiji Ive Milošević. Priču o pošastima koje boje i satiru život u savremenim, tačnije tranzicionim uslovima dočaraće Gorica Popović, Milutin Milošević, Feđa Stojanović, Andrija Milošević, Bojan Žirović, Jelena Ilići...
Govoreći za 'Blic' o svojim motivima i rediteljskom pristupu, Iva Milošević kaže: 'Originalan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naziv komada je ‘Ahasfer’, ali se prevodilac Novica Antić opredelio za naziv ‘Zmijsko leglo’, što se i meni više dopalo. Tačniji je. Naime, kao što znamo, Ahasfer je mitski lik iz Biblije koji nije hteo da pomogne Hristu na putu golgote, te je bio osuđen na večno lutanje. Likovi u komadu komentarišući porodicu i uopšte atmosferu u kojoj žive govore o zmijskom leglu. Mada se može reći i da je predstava neko savremeno, mladalačko viđenje Ahasfera naših dana.' Na koji način?
- Priča je smeštena u savremenu, tranzicionu Rusiju, u najniži socijalni sloj u kome beda deformišući ljude uzima svoj danak. Jedan od sinova se posle sedam godina robije, znači delinkvent, vraća kući svojoj porodici i tamo zatiče strašnije stvari od svega onog što je doživeo u zatvoru. Komad govori o porodici kao osnovnoj jedinici društva i tranzicije; to je i metafora stanja sveta danas u kome je agresija postala način komunikacije između ljudi, a ljubav kolateralna šteta.
Šta je posebno u tome?
- Sve ovo je na ovaj ili onaj način u ovoj ili onoj meri prisutno u mnogim savremenim ruskim komadima koji se meni i nisu mnogo dopadali; delovali su mi pomalo patetično. No, ono što je ovde specifično i što daje senzibilitet koji je mene privukao jeste prisustvo romantičarskog osećanja. Kroz komad provejava čežnja za boljim svetom. Pisac kroz glavni lik uspeva da pruži sliku pojedinca koji jednostavno u jednom trenutku više ne prepoznaje svet u kome živi. Ne nalazi mogućnost za svet o kome je sanjao, kao ni najmanje zrno podrške za onu utopiju koju svaki čovek u sebi ima dok je još mlad, dok je čist, a koju neminovno mora da izgubi kad poraste. E, ovaj komad se bavi tom dilemom da li zaista ta nežnost i detinja utopija u nama s kojom ulazimo u ovaj svet mora biti osuđena na propast. Da li je moramo žrtvovati da bismo opstali? Da li je jedini način da preživimo ako nju izgubimo? Pa, da li je?
- Komad kaže da jeste. Ali, ako je naš san poražen, ne znači da je osporen. Tako da sam se ja u inscenaciji veoma trudila da izvučem tu nit sna. I osvetlim pitanje - da li, ako je stvarnost postala košmar, možemo utehu i način da preživimo naći u sopstvenim snovima. Lirizam me je privukao, lirizam i nežnost u oporoj tranziciji. Kakva je sudbina nežnosti u tranziciji?
- Sudbina nežnosti je prilično loša svuda, a u zemljama tranzicije posebno. Jer prekonoćnim upadanjem u sistem koji zahteva samo čvrste, uporne, izdržljive, u okolnosti koje donose velike pritiske i surova takmičenja čovek biva pogažen i poražen. Nežnost odlazi u drugi plan i postaje nemoguća. S druge strane, danak uzima potrošačka pomama koja od ljudi pravi zverinjak rasplamsavajući pohlepu. Siromašni ne mogu sebi priuštiti život sa reklame i sa televizija kojima se hrane. Televizija postaje porodično ognjište. I televizija je junak u komadu?
- Fenomen televizije kritički je elaboriran u komadu. U jednom trenutku kaže lik koji igra Gorica Popović: 'Mi ne živimo, mi samo postojimo'. Radila sam predstavu iz te replike. Poražavajuća slika sveta u kojoj su ljudi svedeni zaista na puko, puko postojanje. Kako ste se vas dvoje (Iva je, naime, u drugom stanju) borili sa rediteljskim izazovima? Je l’ vam trudnoća smetala?
- Ne, nije. Naprotiv. Zajedno smo jači.
Tatjana Nježić
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
