Izvor: Politika, 20.Nov.2010, 01:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolji su od odraslih
Učenici starijih razreda osnovne škole za godinu dana u proseku pročitaju 4,73 knjige
Knjigu kao temelj kulture ne bi smeo da potisne napredak nauke i tehnologije, medija i savremenih komunikacija, čije je delovanje potrebno i nezaobilazno. To se, nažalost, ipak dešava.
Istraživanje među učenicima osnovne škole od petog do osmog razreda pokazuje koliko oni čitaju knjige, koliko su oni za njih zainteresovani i koliko su im zanimljive.
Na pitanje da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << li vole da čitaju knjige, potvrdno je odgovorilo 51 odsto učenika. Razlozi zbog kojih vole da čitaju su: da bi nešto naučili, da bi dobili bolju ocenu iz srpskog jezika, to im je zanimljivo, zabavno, obogaćuju rečnik, saznaju nešto novo, uživaju dok čitaju, to ih smiruje, čitanje je hobi, iz radoznalosti, pomaže da se zaspi, ubija dosadu... Retko čita 41 odsto, a ne voli da čita oko devet odsto učenika. Razlozi koje su naveli: mrzi me, smara, imam puno obaveza, brzo mi dosadi, više volim kompjuter, ima puno da se uči, ne privlači me, nije mi zabavno, čitam samo kad moram.
Broj ljubitelja knjige se smanjuje sa uzrastom – najmanje vole da čitaju osmaci. S tim što devojčice mnogo više čitaju nego dečaci. U ovom istraživanju učenici osnovnih škola kažu da najviše vole da čitaju romane (44 odsto), priče (23 odsto), retko čitaju pesme (13 odsto) a ništa ne voli da čita sedam odsto učenika.
Učenici od petog do osmog razreda za godinu dana u proseku pročitaju 4,73 knjige. Među njima ima učenika koji za godinu dana ne pročitaju nijednu knjigu (devet odsto), ili jednu do dve knjige 21 odsto. Pravih ljubitelja literature, koji pročitaju više od deset knjiga godišnje, ima samo oko 13 odsto, s tim što je ovaj procenat još manji kod učenika sedmog i osmog razreda.
Samo 66 odsto učenika čita obaveznu lektiru, ponekad je čita oko 17 odsto, a skraćenu verziju oko osam odsto, uopšte ne čita oko šest odsto učenika. Bilo bi lepo da broj onih koji čitaju lektiru znači da je reč o onima koji su pročitali sve knjige obavezne za tu školsku godinu, ali ostali podaci pokazuju da nije tako.
Izbor knjiga koje su date kao obavezna lektira nije presudan za to što deca ne vole da čitaju, jer osim lektire samo njih 23 odsto čita nešto po svom izboru. O pročitanoj knjizi razgovara 28 odsto učenika, retko razgovara 46 odsto, a uopšte ne razgovara 27 odsto. Preporuku koju knjigu da pročita traži 62 odsto učenika. Kad gledaju film koji je rađen po motivima knjige, samo 38 odsto učenika želi da tu knjigu i pročita.
Kad su kod kuće učenici starijih razreda osnovne škole svoje slobodno vreme provode: pred televizorom 46 odsto, kompjuterom 42 odsto, a čitajući knjige samo 11 odsto.
U svoje slobodno vreme pišu pesme, priče i razne sastave 30 odsto učenika, retko piše 31 odsto, a uopšte ne piše 31 odsto.
Dok slušaju muziku, tekst pesme ih skoro uopšte ne zanima niti znaju da navedu naziv ni sadržaj pesme. Od navedenih pesama većina je na engleskom jeziku.
Učenika koji imaju omiljenu knjigu je 67 odsto, a omiljenog pisca navodi 41 odsto anketiranih.
Učenici su pokazali da ne čitaju previše, ali su u tom pogledu verovatno mnogo bolji od odraslih. Većina roditelja traži od dece da čitaju lektiru, a pri tom ih deca nikad nisu videla da čitaju knjige. I jedni i drugi imaju isto opravdanje – nemaju vremena. Ali zato vremena uvek ima da se sedne za kompjuter, odgleda utakmica ili neki spot.
I pored obimnog učenja gramatike, pismenost đaka nije na zavidnom nivou. Komunikacija se svodi na skraćene verzije u SMS-u, a vrhunac ,,književnog” izražavanja je Fejsbuk. Koje šanse imaju pesnici kad i deca slušaju (i gledaju) samo pevače. Ko su onda uzori deci, i kakav će svet stvarati?
*Spec. sc. pedagogije, direktor OŠ ,,Đura Daničić”, Beograd
Slobodan Malušić
objavljeno: 20/11/2010
