Izvor: Politika, 28.Jan.2012, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolje je sprečiti
Kako se može ojačati odnos između ruralnih sredina i regionalnih centara? Koji doprinos nauka može da pruži za razvoj ruralnih sredina? Kako i sa kojim sredstvima se ruralne teritorije mogu održivo razvijati? Koji značaj treba da imaju nepoljoprivredni segmenti ruralne ekonomije (mala i srednja preduzeća, turizam i sl.)? Koju ulogu u razvoju ima poljoprivredno zemljište? Sve su ovo pitanja sa kojima se suočavaju i bolje razvijene države od Srbije.
Švajcarska, na primer, koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je po svojim karakteristikama slična Srbiji, mala i u velikoj meri ruralna država, suočava se sa približno jednakim problemima kada je u pitanju opstanak ruralnih sredina i seoskih zajednica, bez obzira na činjenicu da pripada grupi dobro razvijenih i bogatih država.
Prepoznajući problem, da ruralnim sredinama preti izumiranje, dok migracijom veliki gradski centri po broju stanovnika rastu, u Švajcarskoj se u poslednjih nekoliko godina intenzivno radilo na brojnim analizama i studijama, kako na nivou države i pojedinačnih kantona, tako i na nivou opština. Na osnovu ovih istraživanja Švajcarska je na državnom nivou podržala razvoj ruralnih sredina nizom političkih instrumenata. Najznačajniji je budžetski transfer od bogatih ka manje razvijenim kantonima, nova regionalna politika koja je usmerena ka osnivanju nacionalnih prirodnih parkovai agrarnoj politici koja je prilagođena specifičnim potrebama ruralnog stanovništva. Međutim, uzimajući u obzir brzinu i stepen promena, kantoni, koji u Švajcarskoj imaju značajan stepen autonomije kao i karakteristike suverenosti, prinuđeni su da se aktivnije staraju o razvoju sopstvenih teritorija, uključujući tu i ruralne teritorije.
Slična situacija je i u Nemačkoj i Austriji.U tim zemljama se danas vode diskusije o ulozi lokalne samouprave kada se radi o dostupnosti elementarnih javnih usluga i dobara i socijalnih servisa (škole, putna, kanalizaciona i vodna-mreža, medicinske usluge, ekonomska infrastruktura). Ključno pitanje u toj diskusiji, bez obzira da li je reč o Austriji, Nemačkoj, Srbiji ili Švajcarskoj, zapravo je podela i sinhronizacija nadležnosti, zadataka, i finansijskih sredstava i odnosa između različitih nivoa vlasti.
Kako bi to konkretno moglo da izgleda pokazuje primer Nemačke pokrajne Baden-Virtemberg. Pokrajinska vlada odobrila je sveobuhvatan program kojim se definiše mehanizam za podsticanje razvoja ruralnih i pasivnih sredina, opština i sela na njenoj teritoriji. Ključne karakteristike programa su: podrška pri obnovi, sanaciji i rekonstrukciji nekretnina, podrška za obezbeđivanje elementarnih usluga i dobara, podsticaj pri otvaranju novih radnih mesta i iniciranju ili očuvanju zajedničkih aktivnosti kao što su, na primer, udruženja i zadruge. Time se ponuđena podrška pokrajinske vlade usmerava ka lokalnim samoupravama, lokalnim preduzetnicima ali i prema fizičkim licima. Zahtevi moraju da se podnesu preko lokalnih samouprava ka relevantnom ministarstvu pokrajinske vlade. Preduslov je da lokalne samouprave imaju razvojni plan u koji se konkretne podsticajne mere, za koje se zahteva podrška pokrajine, uklapaju.
I vraćam se na početak teksta, same inicijative i mere razvijenih država, poput Švajcarske ili Nemačke, pokazuju da stepen bogatstva jedne države ne znači da ta ista država nema problema sa razvojem ruralnih sredina i time opstankom stanovništva u pasivnijim krajevima. U isto vreme napori ovih država pokazuju nam da se očigledno radi o jednom važnom pitanju od nacionalnog interesa u koje vredi ulagati, a to je čuvanje i kultivisanje sopstvene teritorije.
Očuvanje ruralnih sredina i sela svakako je izazov i u Srbiji koji zahteva odlučan i ozbiljan pristup vlasti na svim nivoima kao i odlučan doprinos građana bez obzira na to da li je reč o gradskom ili seoskom stanovništvu. Primer Istočne Nemačke nam govori da je svakako perspektivnije sprečiti izumiranje sela i ruralnih sredina nego ulagati u ponovni povratak stanovništva u seoske sredine.
*Vođa projekta u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ
Aleksander Grunauer
objavljeno: 28.01.2012
