Izvor: Blic, 27.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Boba leže kad ja ustanem
Lepa Brena je rešila da celu 2007. iskoristi za odmaranje i prikupljanje energije za sledeću godinu, kada će se posle osam godina vratiti na scenu. Dugu pauzu napravila je nakon otmice sina Stefana, pokušavajući da preboli pakao kroz koji je prošla. Dogodine snima novi, 17. album, a uradiće i četvrti nastavak filma „Hajde da se volimo". Ovih dana Brena se odmara na krstarenju, sunča se, uživa u Bobinim kulinarskim specijalitetima..., a u razgovoru za „Blic" kroz smeh priznaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da joj nerad baš prija.
- Celo leto odmaram i baš uživam. Donedavno sam mislila da jedino rad može da mi pruži zadovoljstvo, ali sam shvatila da i nerad i te kako može da prija - kroz zvonak smeh kaže nam Brena, sa kojom razgovaramo na jahti koja plovi od Briona ka Puli.
Brena izgleda odlično i vidi se da ju je odmor preporodio. Dugu plavu kosu splela je u pletenicu, a na preplanulom zategnutom telu kupaći stoji kao na 20-godišnjakinji.
- Promenila sam navike. Ustajem rano ujutru, oko 5, 6 sati, pojedem nešto lagano, a onda dva sata trčim i vežbam. Uveče zaspim oko 22, 23 sata. Prija mi život u skladu sa prirodom. A Boba?! (smeh) Boba leže kad ja ustanem! Bili smo u Monte Karlu nedavno. Ja sam danju šetala i uživala sa najmlađim sinom Viktorom u lunaparku, a uveče rano legala, dok je Boba obilazio kazina i diskoteke. Prija mi sportski život, tako da smo moj muž i ja posle 20 godina izgleda zamenili uloge. (smeh) Dugi niz godina nisam imala vremena za sebe. Samo sam radila, radila, radila... Čudila sam se ženama koje ne rade, pa imaju vremena za ispijanja kafe, za spa tretmane... A sada vidim da to i meni prija i da nije dosadno kao što sam mislila. (smeh) Ali, ipak, ne volim ja da mnogo lenčarim, samo do sledeće godine kada izlazi novi album, film, eksjugoslovenska turneja... - ipak kroz uzdah priča Brena. Kao da još uvek nije sigurna da će imati snage za to.
- Imam neku knedlu u grlu. Stalno tu stoji i kao da mi neda da udahnem vazduh. Još se nisam oporavila od Stefanove otmice - kaže kroz uzdah dok sklanja pramičak kose sa lica na kom se u trenutku pojavljuje grimasa bola. Još jednom uzdiše, još dublje nego malopre, i nastavlja:
- Posle Stefanove otmice život mi se potpuno promenio. I zdravlje mi se narušilo. Još ne mogu da stanem stabilno i kažem: Evo, sad ću da uradim to, pa to... Jednostavno, ne da mi se. Često sanjam otmicu... Imala sam problema sa nesanicom. Bežala sam u posao, radila sam besomučno ne bih li se što više umorila i umorna zaspala. Sada se bavim sportom po dva sata dnevno i čini mi se da mi to prija i pomaže. Ali, dokle god mi stoji knedla u grlu i dokle god mi pomisao na to tera suze na oči... - zastaje Brena. Menjamo temu. Ne sumnjamo da će se žena takve harizme izboriti i sa sećanjem na pakao kroz koji je prošla.
Brena je u Hrvatskoj ostala zvezda. Ljudi bukvalno vrište kada je vide, a gde god se pojavi, postaje tema dana.
- Zaista nisam očekivala takvu reakciju. Ali, veoma prija. Krenula sam iz Budve na krstarenje preko Visa, Brača, Hvara, Briona... Svuda su mi ljudi prilazili sa osmehom. Devojke su mi sa svojih telefona puštale „Zvezde Granda", pa sam obećala da ću im poslati snimke. Naručila sam iz Beograda svoj CD „The Best of" i poklanjam ljudima kada mi priđu. Ima malo osoba koje su na celom ovom području bivše Jugoslavije ostale neukaljane. Mislim da ljudi imaju zadovoljstvo kada me vide jer nemaju nikakvu lošu asocijaciju na mene. Njih moj lik podseća na jedno lepo vreme. Srećna sam što dobijanje bora ne menja taj pozitivan odnos prema meni. Ljudi se ne vezuju za izgled, već za dela - kaže Brena.
Ona već neko vreme piše autobiografsku knjigu. Nije sigurna kada će biti objavljena.
- Sa knjigom imam mnogo problema jer treba da pomenem neke ljude koji su mi bili celog života opozicija, kontra. Treba da ih pomenem, ali se i bojim toga jer oni su kao pijavice koje se hrane time, a ja ne želim da im produžavam radni vek. Drugo, za jednu kompletnu biografiju potrebno je da obiđem mesta širom planete koja su me obeležila, ali i koje sam ja obeležila. Želim da stavim slike objekata koji nose moje ime. Čak i u Pekingu jedna zgrada nosi naziv Lepa Brena. Jedna Kineskinja, moj fan, nazvala je tako svoj lokal. Najlepše od svega jeste što možeš da pokažeš deci da si ostavio nekog traga, da dobra dela traju i da ostaju. Jedino na svom primeru možeš prenositi prave poruke potomcima, da ih vaspitavaš da rade, stvaraju, da budu pošteni i dobri ljudi.
