Izvor: Blic, 10.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bluzeri su zapravo pozorišni glumci
Bluzeri su zapravo pozorišni glumci
Mala ali prepoznatljivog ekskluziviteta, etiketa 'Vertikal džez' večeras u klubu 'Templ' pravi promociju svog dvadesetog izdanja, kompakt diska 'Sešnmen' jedinog domaćeg bluz usnog harmonikaša po svetskim standardima, Pere Džoa Miladinovića. Razgovor za 'Blic' sa Perom Džoom, pretvara se u listanje kratke ali kvalitativno sadržajne istorije domaćeg bluza, jer ona se u potpunosti poklapa sa njegovom karijerom. Etabliranje bluza na domaću >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << scenu kao posebnog, ravnopravnog dela rokenrola, čiji koren i jeste u bluzu, izvršeno je između ostalog i njegovom odlučnom posvećenošću usnoj harmonici i bluzu koga je zavoleo od detinjstva , postavši njegov 'vojnik'. Jedan je od osnivača mnogih grupa od kojih su 'Sirova koža', 'Di luna bluz bend' i 'Bluz Trio' preživele pionirski period osamdesetih i danas, nakon dvadeset godina, deo su postojeće scene. Do 1994. dok je vodio statistiku, nastupio je sa sedamdeset domaćih i stranih bluz bendova i umetnika od kojih se mnogi smatraju standardima svetskog bluza. Disk 'Sešnmen' izbor je lajv koncertnih zapisa od 1988. do 1999. U ovaj, 'jedan mogući izbor', uvrštena su po dva Perina snimka sa grupom 'Smak'(od kojih je jedan dvanaest minuta dug 'Tobako roud'), gitaristima Luizijana Redom, Houmsik Mekom i Robertom Tilijem kao i oni sa grupom 'Haš', odnosno Anom Popović i 'Siti bendom' iz Niša.
Kako vam danas izgleda scena kojoj je bluz, uz ritam, osnovna nit, a koja se tehnološki razvila do neprepoznatljivosti prvih uticaja?
- Razvijanje bluza je aktivan proces koji traje. Već je kao bazična muzika bluz utkan u džez i rok ali je prisutan i kod novih rep i tehno trendova, kod superprodukcija koje su izgleda same sebi cilj. To je moć bluza u odnosu na rok u kome često estradni element dominira. Zanimljiv je dizajn omota diska 'Sešnmen' koji vas predstavlja u uniformi srpske kraljevske vojske! Kako ste došli na tu ideju?
- Volim taj starinski imidž. To je srpski vojnik u našoj, prvoj, zapravo (prilagođenoj) 'savezničkoj' uniformi, još uvek sa opancima, iz 1914. Napravili smo fotomontažu jer svirati bluz u ovoj našoj zemlji je, otprilike- vojnički posao. Nakon zakletve('tvrđa mi je vera od kamena') predstoji stalna borba!
Nosite na koncertima redenik 'usnjaka' oko pasa, ali ne bacate harmonike kao bombe u publiku, što strani harmonikaši odmah nakon koncerta čine; u čemu je 'gvint'?
- Usna harmonika koju koristim zove se dijatonska, i pravi se u raznim tonalitetima. Harmonika se brzo raštima pa moraš da imaš nekoliko istog tonaliteta. Nakon dva koncerta ona se nepopravljivo raštima ali smo mi ovde izmislili tehniku da te harmonike ipak, naštimujemo ponovo i koristimo za još nekoliko klupskih svirki. Svoj prvi, 'Vilidž bluz bend' oformili ste u Kruševcu sedamdesetih. Kako ste se uopšte opredelili za usnu harmoniku u zemlji u kojoj ne postoji tradicija njenog sviranja?
- Dokopao sam se tog instrumenta u klinačkim danima, sa osam-devet godina, i uz igru i zabavu, prosvirao sam je. Mnogima je to bila lepa igračka ali u njihovom slučaju na tome je ostalo dok sam ja počeo zaista da se njome bavim. Voleo sam rok, nabavljao ploče, stavljao ih na gramofon i preko muzike grupa 'Krim', 'Led cepelin', 'Dip parpl', Mejla… satima vežbao, pa i noćima, pokriven čaršavom preko glave da ne bih dobio grdnju od majke. Zatim sam počeo da slušam baš bluz muziku i da 'skidam' isključivo bluz izvođače. U bendu 'Vilidž bluz bend' bilo nas je trojica bluzera. Ta muzika za nas je bila sve na svetu, izvodili smo je na akustičnim instrumentima. Imali smo par svirki u Kruševcu ali smo najveći uspeh postigli na jadranskoj obali, na skalinama Dubrovnika, gde smo dobijali ovacije. Vaš prvi nosač zvuka, kaseta , iz 1987. takođe je lajv snimak nastupa 'Bluz trija' u Kopru, i jedno od prvih izdanja dopmaćeg bluza uopšte!?
- Bili smo ponosni što nam je neko izdao kasetu. U to vreme samo je 'Point blank' imao izdanje, mada je formativni period domaće bluz scene već bio završen. Zapravo sve je počelo osamdesete kada je, mada nije bilo grupa koje sviraju isključivo bluz, osim 'Bluz kvarteta', posredstvom radio emisije koju je vodio Vučko na 'Studiju B' bila formirana kritična masa publike. Njegov saradnik Vlada Pejak animira ljude sa Mašinskog fakulteta da njihov klub na petom spratu postane bluz mesto, Klub '505'. Ali eto, i krajem osamdesetih nije bilo izdanja, jednostavno bluz nije bio dovoljno komercijalna muzika za naše izdavače. Dobili smo ponudu za turneju po Istri s tim što je zauzvrat trebalo da dobijemo snimanje koncerta u Kopru. Tokom koncerta, to se dobro čuje i na snimku, bilo je i nekih tehničkih nedostataka jer su nam se tokom sviranja na binu penjali pijani slovenački fanovi i 'pevali' sa nama, gurajući se oko mikrofona. Zatim je došao period kad je bluz gurnut u geto, doduše razgranate, klupske svirke!
- Normalno je i za druge zemlje da je bluz u tzv. klupskom getu. Postoji samo nekoliko bluz zvezda u svetu ali je tamo distribucija mnogo bolja nego kod nas. Postoji tržište u mnogim zemljama pa opet su tiraži mali a uspešnim bluz izdanjem smatra se prodaja preko 100 000 kopija. Da li su zapravo lajv albumi koji su obeležili vašu karijeru pravi bluz albumi a ne oni iz studija, dovedeni do perfekcije?
- Osnov bluza ipak je- studijski rad, studijski snimci, na osnovu kojih se ide u klupsku svirku nakon nekoliko albuma. Imam više lajv snimaka jer je ovde teško ući u studio. Mada se ponašaju kao vrhunski evropski profesionalci kad je reč o naplaćivanju studijskih usluga, moram da kažem da naši snimatelji još uvek nisu na nivou muzičkog 'materijala' koji im prolazi kroz studio. Vrlo su umišljeni, misle da imaju sve u malom prstu. Ustvari, kod nasima vrlo malo producirane rok muzike. Nedostatak studijskog rada bluzeri nadoknađuju živim nastupima, preko sto puta godišnje i tako hteli ne hteli postaju 'nabildovani' svirači koji i najkomplikovanije kompozicije prilagođavaju klupskoj atmosferi. Obično kažem, bluzeri su pozorišni a ne filmski glumci. Ne ponavljaju scenu dvadeset i pet puta. Moraju svaki put iz prve da prežive živu svirku i vremenom postaju ne samo dobri svirači nego i uspešni u kontaktu sa publikom.
MILORAD PAVLOVIĆ
