Izvor: Vostok.rs, 17.Apr.2013, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bliski i daleki neprijatelji Severne Koreje
17.04.2013. -
Nuklearne probe Severne Koreje, zajednički vojni manevri SAD i Južne Koreje samo su očigledni uzroci krize na Korejskom poluostrvu. Mnogi eksperti su uvereni da suštinu problema treba tražiti u rezultatima korejskog rata 1950-53. godine. Glavnom pretnjom po svoju bezbednost Pjongjang ne smatra južnog suseda.
Takvu tačku gledišta predtavio je za Glas Rusije šef odeljenja za Koreju i Mongoliju Instituta za Istok RAN Aleksandar Voroncov.
U aprilu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Severna Koreja je zvanično proglasila sebe nuklearnom državom. Poslanici Vrhovnog narodnog sabora su usvojili zakon prema kojem se u osiguranju bezbednosti zemlje računa na nuklearni arsenal. Godinu dana pre toga Severna Koreja je lansirala u kosmos rakete sa satelitom. U aprilu neuspešno, u decembru uspešno. SB je osudio dejstva Pjongjanga i uveo stroge ekonomske sankcije. U martu 2013. godine Južna Koreja i SAD su počeli dvomesečne zajedničke vojne manevre, a Severna Koreja je istupila iz sporazuma o primirju, sklopljenog sa južnim susedom krajem korejskog rata 1950-53. godine. Svoju ulogu su odigrali šestostrani pregovori o nuklearnom programu Severne Koreje i izlazak Pjongjanga iz njih 2009. godine, ističe Aleksandar Voroncov.
- Jedan od glavnih zadataka koji je Severna Koreja pratila u akutnoj fazi ove krize je da pokaže da nikakav vojni pritisak ne može da promeni kurs Severje Koreje na jačanje svoje odbrambene sposobnosti i odluku da postane nuklearna država. Jedan od kritički važnih momenata za Severnu Koreju bilo je ono što je ona videla krajem prošle godine. Partneri iz šestostranih pregovora, pre svega SAD, Japan i Južna Koreja, u praksi su pokazali svoju nezainteresovanost za ravnopravne, sadržajne pregovore.
Ove godine navršava se 60 godina od završetka korejskog rata. Ipak do sada između Severne Koreje i SAD postoji samo Sporazum o primirju. Rukovodstvo Severne Koreje već je pozvalo Vašington da ga zameni stalnim mirovnim sporazumom. Poslednji put tema je razmatrana 2007. godine. Predsednik SAD Džordž Buš mlađi predložio je da se potpiše sporazum, ali u zamenu za odustajanje Pjongjanga od nuklearnog programa. Spremnost SAD da se odluče na više Severna Koreja nije videla, govori Voroncov.
- Glavni akteri konflikta su Severna Koreja i SAD. Ako se gleda istorija problema, glavni uzrok ovog permanentnog konflikta na Korejskom poluostrvu je neregulisanost rezultata korejskog rata, odustvo diplomatskih odnosa i mirovnog sporazuma. Glavnu opasnost po svoju bezbednost Severna Koreja vidi u vojnoj opasnosti od strane SAD. To je i navodi da razvija svoja nuklerana sredstva. Objektivno samo SAD su država koja je u stanju da ovu opasnost ukloni.
Ipak stručnjaci ističu: u regulisanju problema na Korejskom poluostrvu međunarodna zajednica ponekad pribegava i cenjkanju. Posle velike gladi u Severnoj Koreji sredinom 90-ih godina zemlji je pružana humanitarna pomoć. Ali i u složenoj situaciji Pjongjang je radio na raketnom programu. SAD i Južna Koreja su počele da traže da Severna Koreja prekine probe u zamenu za hranu. Danas su Vašington i Seul ponovo spremni da pomažu Severnoj Koreji ako Pjongjang ispuni međunarodne obaveze. Nije isključeno da se aktualna kriza razvija po istom modelu, smatra on:
- S jedne strane SAD pozivaju na ekonomsku reformu, na otvaranje. Sa druge pritiskaju sankcijama, izolacijom i nekom spoljnom opasnošću. Saradnja, otvorenost svetu i pravi kontakti, između ostalog ekonomska saradnja, mogući su u uslovima mira. Kada toga nema, već postoji politika izolacije, oni su primorani da konsoliduju onu ekonomiju koju imaju. Za Severnu Koreju je glavno da osigura bezbednost i preživljavanje. I to je glavni razlog koji ih gura ka stvaranju i nastavku nuklearnog programa.
Bez obzira na to što na Korejskom poluostrvu i dalje se čuju ultimatumi, verovatnoća prelaska sa reči na dela od strane Pjongjanga nije velika. Severna Koreja neće prva napasti, u to je sigurna većina eksperata. Ipak situacija može da se zaoštri zbog bilo kog nesporazuma.
Olga Denisova, Andrej Iljjašenko
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
