Izvor: Blic, 25.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blato lažnog optimizma
Blato lažnog optimizma
Nedavno je završeno snimanje filma Gorana Paskaljevića 'Optimisti'; reč je omnibusu od pet priča koje povezuje zajednička tema: lažni optimizam u ratom i krizom razorenoj današnjoj Srbiji i pitanje može li čovek da živi od nade. Hipnotizeri, kockari, prevaranti, novi bogataši kao i sasvim obični ljudi su heroji i antiheroji ovog filma a svaka od priča ima za moto neku od naših poslovica poput: 'Da nema sreće, ne bi bilo ni nesreće', 'Kolo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sreće se okreće', 'Krv nije voda'...
U ovom filmu za koji je muziku pisao Zoran Smijanović a koji kao scenarista potpisuje Vladimir Paskaljević, igra ekipa od pedeset glumaca, što se, kažu, nije desilo od snimanja 'Neretve' i 'Sutjeske'. Među njima su Slavko Štimac, Petar Božović, Tihomir Arsić, Mira Banjac, Nebojša Glogovac, Dušan Janićijević, Olga Odanović, Boro Stjepanović, Kalina Kovačević i drugi, a Lazar Ristovski igra u svih pet priča tumačeći potpuno različite likove.
U razgovoru za 'Blic', Paskaljević kaže da će 'Optimisti' najverovatnije biti jedan od njegova tri najbolja filma. Kako se može čuti, svaka od priča je slikovita karakteristika nas samih, svojevrstan testament o srpskom mentalitetu. Koja je od njih vama lično najdraža?
- Poslednja, 'Za svaku bolest ima leka', zbog koje sam možda i krenuo u ovaj film. To je priča o tipu koji okupi grupu neizlečivih bolesnika kojima nikakva nada nije ostala, uzme im pare i povede ih na 'izvor isreće i mladosti' gde će svi njihovi problemi biti rešeni. Naravno, oni ne završe kako im je obećano, već u nekoj blatnjavoj bari, zaglibljeni do guše, jer ih vodič-prevarant - koji je, kako se ispostavlja, u dilu sa policijom - ostavlja na nekoj ledini. I da ne pričam celu priču, tek oni završavaju u blatu jer su poverovali prevarantu.
Koliko danas i ovde ima mesta za optimizam u pravom smislu te reči?
- Da budem iskren, kod nas velika većina ljudi nema mnogo razloga za optimizam. U ovom filmu razmišljam na temu koliko vredi živeti samo od nade ili ipak treba nešto preduzeti da život učinimo drugačijim. Da se razumemo, u filmu nema lažnog optimizma; to je film o lažnom optimizmu. O tome kako to biva kada vam je suštinski loše a neko vas stalno ubeđuje kako vam je dobro. Lično mislim da je lažni optimizam veoma opasna kategorija koja može da zavede narod i da ga samo još više gurne u bedu i očajanje jer to ne šire tzv. obični ljudi, već oni koji žele bez pokrića ostanu na vlasti i pune svoje džepove. Mislite da kod nas ima previše lažnog optimizma?
- Pa evo, kako se približavaju izbori, sve je više optimizma. Tu se nema šta dodati. Nedavno ste rekli da zapravo niste bili ni svesni da je 'Optimisti' poslednji deo vaše triologije o životu u Srbiji?
- 'Bure baruta' beleži vreme razorenog morala, jedno eksplozivno doba kad je nasilje ušlo u kuće, u porodice, među prijatelje. 'San zimske noći' se bavi autizmom, autističnim čovekom i ljudima koji vide samo sebe posle čega (i po logici stvari) sledi priča o lažnom optimizmu. Treći deo trilogije govori o manipulaciji narodom širenjem lažnog optimizma i, ako hoćete, stvarno se bojim da to ne postane skroz istinito. Nije to bio unapred smišljeni koncept. Svesno ili ne, tek kroz ta tri filma pričao sam svoju priču o životu u Srbiji. Film 'San zimske noći' kao predstavnik SCG ulazi u trku za 'Oskara'. Čemu se potajno nadate?
- Sticajem okolnosti - ničemu. Mislim da nemamo skoro nikakvih šansi jer nemamo logističku podršku. Obratio sam se Ministarstvu za kulturu za pomoć koja je neophodna da bismo se tamo iole pristojno predstavili. Do sada nema ni odgovora, a ni pomoći. Laza Ristovski i ja smo sopstvenim sredstvima obezbedili da adekvatne kopije stignu u Los Anđeles. Na sreću, imam tamošnjeg distributera i tu nagradu u Nešvilu koja mi omogućuje sedam dana prikazivanja filma u L.A. To je sve. Možda će ministar kulture ovo shvatiti kao kritiku, ali i treba tako da shvati. Tanja Nježić
