Izvor: Politika, 11.Apr.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blagi rast zapošljavanja u proizvodnji
Deca se i dalje najčešće opredeljuju za zanimanja iz sektora usluga
Svedoci smo da je ekonomska kriza najviše pogodila zemlje koje su se oslanjale na sektor usluga, dokjoj najlakše odolevaju ekonomije koje su se oslanjale na industrijsku proizvodnju, poput Nemačke.
U strategijama postkriznog modela razvoja i razvoja industrije u Srbiji govori se o reindustrijalizaciji i značaju malih i srednjih preduzeća za otvaranje novih radnih mesta.Značajan potencijal za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razvoj Srbije ima i sektor informacionih tehnologija. Formiranje takozvanih tehnoloških parkova u velikim univerzitetskim centrima, prema strateškim dokumentima,jedan je od naših prioriteta. U tehnološke parkove će se uložiti kapital, a u njima će se raditi na razvoju hardvera, softvera i drugih proizvoda i usluga. Naša saznanja ukazuju na to da smo u regionu ispred ostalih u razvoju informacionih tehnologija, jer su naši stručnjaci iz ove oblasti veoma traženi i u zemljama EU i Severne Amerike. Najjači fakulteti u SAD bez problema priznaju diplome s našeg Elektrotehničkog i još nekih fakulteta.
Kad je o mašinskoj industriji reč svedoci smo da je i ta grana dolaskom ,,Fijata”, moglo bi se reći, na uzlaznoj putanji. Reč je o ,,Fijatu” i o njegovim kooperantima, a većina zahteva za obezbeđivanje kadrova išla je preko filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu. Predstavnici ,,Fijata” i komponentaša su zadovoljni odrađenim poslom NSZ i odabirom kandidata, a može se uočiti, kad je o radnoj snazi reč, da su zahtevi kompanija u pogledu minimalnog nivoa kvalifikacija sada podignuti na nivo srednjeg obrazovanja. Niži nivoi teško mogu da se osposobe za rad na novim mašinama jer često je reč o robotizovanom ili polurobotizovanom procesu proizvodnje. Većina poslodavaca, i stranih i domaćih, pored formalnih kvalifikacija,insistira i na praktičnim znanjima zaposlenih. Sistem obrazovanja u nekim slučajevima nije u mogućnosti da odgovori na potrebe poslodavaca i pripremi radnu snagu za direktno uključivanje u radne procese. Zato se praktična znanja i veštine, jednim delom, stiču na radnom mestu. Većina kompanija traži odgovarajući korpus veština, poput spremnosti za rad u timu, sposobnosti za samostalno donošenje odluka, a uobičajeni su zahtevi u pogledu informatičke pismenosti i znanja stranih jezika.
Blagi rast zapošljavanja u proizvodnji i industriji beležimo u vreme kad se deca i dalje najčešće opredeljuju za zanimanja iz sektora usluga, dok su radnička zanimanja nepopularna. Zato, recimo, iako postoji tražnja za građevinskim zanimanjima, od najmanje složenih, kao što su asfalteri, fasaderi, parketari, pa do onih složenijih, dešava se da građevinske škole ne mogu da formiraju odeljenja za neka od takvih zanimanja. Pojedine firme nude stipendije i sigurne poslove, na primer za livce kalupare, ali škole imaju velikih teškoća da odgovore na te potrebe jer je interesovanje za takve obrazovne profile veoma slabo. Razloge tome treba tražiti u relativno niskim zaradama, pa i u uslovima rada u pojedinim delatnostima, ali svakako i u poremećenom sistemu vrednosti.
Reindustrijalizacija bi pored promena u strukturi ponude radnih mesta dovela do toga da veći broj nezaposlenih mora da se uključi u različite programe za inoviranje znanja. Jer ako imamo na primer nezaposlenog alatničara koji se obučavao na starim mašinama, a reindustrijalizacija donese nove tehnologije, podrazumeva se da će za njega biti potrebna obuka.
Poseban problem su i zanimanja orijentisana na sektor usluga. Na evidenciji službe trenutno imamo oko 20.000 ekonomskih tehničara. Imamo oko 6.600 diplomiranih ekonomista i 4.600 diplomiranih pravnika, ali isto toliko i mašinskih tehničara, hemijskih tehničara... U poslednje dve godine u sektoru usluga se uočava pad tražnje a s druge strane došlo je do rasta tražnje za radnicima u industrijskom sektoru. I to, pre svega, zahvaljujući automobilskoj i tekstilnoj industriji.
Ako bi došlo do daljeg rasta industrije, kad je o radnoj snazi reč, školske programe bi trebalo osavremeniti i prilagoditi kako bi učenici sticali praktična znanja za rad na novim tehnologijama.Ovo bi podrazumevalo i razvoj učeničkih kabineta i laboratorija a ako govorimo o nezaposlenim –kraću ili dužu obuku i rad na novim tehnologijama.
Procena je da i u slučaju ubrzanog industrijskog razvoja nećemo imati manjak radne snage osim za rad na specifičnim poslovima,što svakako ne može biti masovna pojava. Većina kandidata za posao bi ipak morala da pohađa različite kurseve kako bi se pripremili za rad.
Direktor sektora u Nacionalnoj službi zapošljavanja
Dragan Đukić
objavljeno: 11.04.2013.
