Izvor: Blic, 22.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitke za podzemne vrednosti
Bitke za podzemne vrednosti
Bitka na sredini terena' naslov je knjige beogradskog pisca Igora Ivanovića u kojoj je kroz nekoliko priča obuhvaćena neosvetljena strana grada predgrađa sa surovim pravilima života i podzemni svet samog centra. Iako ova knjiga pripada urbanoj književnosti devedesetih, Igor Ivanović je u njoj predočio gorak ukus svakodnevice retko opisivane u pomenutoj literarnoj kategoriji. Nasilje kao integralna komponenta života mutiranih sela na prilazu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << velikom gradu koja su se već spojila sa njim, besmisao života u takvim sredinama i njegova tupost, pokušaji izlaza i bekstva ali i približavanja 'magičnim svetlima grada', rešenja često gora od problema, svet fudbala i sporta oko koga se mnogo toga 'vrti', okvir su velikog dela 'Bitke na sredini terena'.
Kako ste uspeli da rekonstruišete taj svet i kakvi su vam bili motivi da ga opišete?
Rekonstrukcija ambijenta beogradskog predgrađa u mojoj knjizi je krajnje autentična. Imao sam tu sreću ili nesreću da budem dete periferije. Periferija je jednako urbana kao i njegov centar samo je reč o jednoj vrsti inverzije atmosfere centra. Razlika između te dve sredine u vreme mog odrastanja je bila prvenstveno u tome što su deca iz centra bila bliža nekim evropskim, rokenrol civilizacijskim vrednostima, a mi smo više bili vezani za igru fudbal i sport. Deca iz predgrađa su bila iz kuća koje su 'nižeg' socijalnog i edukativnog nivoa, ali su, s druge strane, imala mnogo veći vitalitet, želju za uspehom i želju za borbom. Ova dva sveta su u svojoj suprotnosti činila beogradsko jedinstvo krajem osamdesetih i početkom devedesetih, sve dok ratovi nisu uništili grad pozitivne energije. Do tada su svetla Beograda bacala daleko, a onda su i periferije i centar zajedno postali skup mnogih provincija uz degradaciju mentaliteta.'
Poneko bi vam možda zamerio što vam je takav, degradirani Beograd pružio osnovu za ovo delo i što ste u svoj umetnički fokus stavili posrnuli grad umesto opisivanja preostalih urbanih delova i života u njima, i koje ste pomenuli tek u manjem obimu?
U Beogradu je zaustavljen njegov civilizacijski razvoj i on je postao hermetički zatvoren grad. Mislim da uzroke takvom stanju ne treba tražiti samo u efektu rata, već i u činjenici da srpska sela odumiru a njihovo stanovništvo bitno povećava nivo populacije u gradu. Tako predgrađa postaju strašan spoj, sela u gradu, galimatijus likova ali i pogodno tle za literaturu koja ne voli prosečne stvari, već su joj uvek potrebni ekstremni karakteri da ne bi bila dosadna. Smatram da je literatura beogradskog centra, ma koliko autentična bila i koliko god da je volim i poštujem, pomalo iscrpljena i da je to svet koji je već dosta opisan, pa i kroz medije zbog svoje pristupačnosti, za razliku od periferije koja je zbog polivaletnih likova i njihove raznolikosti u ovom momentu pogodnija za umetnost. Logičan nastavak te priče u samom gradu je noćni život po klubovima sa svim njegovim pratiocima: devojkama sponzorkama, grubim seksualnim igrama, kriminalom. To takođe nije opis centra grada jer on u geografskom smislu ne postoji kao arhitektonski ili sociološki centar, nego stoji kao jedna perioda noćnog života i više je vezan za kriminal i neke podzemne vrednosti nego za civilizacijska načela jednog pravog gradskog jezgra. Ovaj paracentar apsolutno korenspondira sa požudom, bludom, nasiljem ali, na žalost, u poslednjih nekoliko godina i sa politikom čija jedna komponenta pada sve niže i to direktno na naše živote, uz srozavanje političkog ukusa i političkih borbi. Politika se iz parlamenta preselila na ulicu jer su interesi odjednom na tom polju postali ogromni. Reč je o velikom novcu koji je u toj 'igri' da se na žalost naša svakodnevnica zbog toga oblikuje u kriminogenim kuloarima, a ne u institucijama. U tom kontekstu taj paracentar itekako postoji i u procvatu je. U savremenim društvima je uočljivo jedno takvo prisustvo ali tamo on za razliku od nas ne gospodari.
U jednoj od priča, osvrćete se na porodične korene i uvodite istorijsku komponentu u ovakvo delo...
Današnje političko loše stanje svoj koren ima još u Drugom svetskom ratu zbog surovog građanskog i bratoubilačkog sukoba koji i dan danas nije završen. On postoji i dalje u našim glavama, i još više u političkom životu, samo se borba sada ne vodi mecima, već malo blažim sredstvima. Pošto nije izvršeno pomirenje još postoje pobednici i poraženi. Kada nema precizne i bez emocija napravljene istorijske analize onda je potpuno priodno da se literatura bavi posledicama tog sukoba, a ja kao neka treća generacija Ravnogoraca nastavljam priču svoga oca Ivana Ivanovića koga su proganjali jer je bio etiketiran kao četnički pisac, samo ovde kroz vizuru moje generacije i kroz vizuru posledica koje je na tu istu genraciju taj rat takođe imao. To je političkoistorijski podtekst u kome stoje određeni stavovi i zaključci. Ne želim da pričam o tragediji moje porodice, ali sam hteo da kažem u ime svih potomaka žrtvava tog rata kakvi bi trebalo da budu stavovi po tom pitanju u oblasti državne i javne ideologije. Istina je prvi i najbitniji razlog, ali i nastavak kontinuiteta konzervativne srpske misli koja je u toj priči prikazana u novom ruhu: modernizovana i uklopljena u svetske tokove, liberalna u ekonomskom pogledu, ali jaka u patriotizmu i lišena neobjašnjivog animoziteta prema internacionalnim tokovima. Nažalost, glavni junak te priče je svoju takvu ideju uspeo da u potpunosti zaživi tek u Kanadi. Branimir Gajić
