Izvor: Blic, 22.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bili smo čak ometeni i u razvoju
Bili smo čak ometeni i u razvoju
Dramski prvenac Milene Marković drama 'Paviljoni, kuda idem, odakle dolazim, i šta ima za večeru' izvedena je prošlog meseca u teatru 'Bojan Stupica'. Interesovanje za dramu je naglo poraslo nakon dobijanja specijalne nagrade pozorišta m.b.h. u Beču na konkursu za drame sa prostora bivše Jugoslavije.
Milena Marković kaže da bez obzira što je to njen diplomski rad, komad je rađen sa ozbiljnim ambicijama i u njega je prosto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prenela sve što je tištalo i mučilo svih ovih godina. U komadu je reč o momcima koji po ceo dan sede, razgledaju svoje utoke i razmenjuju iskustva tvrdih momaka. Zašto vas baš oni 'muče'?
- Kada dobijem konkretno pitanje na nešto što je nastalo kao proizvod emocije koju sam imala sve ovo vreme, setim se onoga što je Danil Harms zapisao ili nekom rekao: 'Ja pišem o lopovu a oni mi traže njegovu adresu'. Tu nema velike mistifikacije, ključni lik u toj priči je momak koji je proveo tri godine na frontu i bilo mi je dramatičnije da kroz njegovu priču pokažem generacijski kuršlus, nego kroz priču nekog ko razmišlja hoće li ili neće da ode u inostranstvo. Mada su i ti takođe nadrljali na svoj način i nema tu šta je mučnije. Svakom je svoje najteže. Nadrljali su i fini mladi ljudi koji su uredno zaposleni sve ove godine po svojim strukama pa rade kao crvi i žive kao gnjide. Značajno mesto u predstavi imaju zvezdini navijači?
- Navijači su ozbiljna tema sa kojom tek nameravam da se bavim. Ovde sam samo načela to pitanje ‘91 godine, velikih pobeda i velikog slavlja . Ta godina je kraj života čitave moje generacije, posle je sve išlo nizbrdo, a mi smo bili suviše mladi da znamo šta nas čeka i da bi bilo šta uradili na tu temu. Tih nekoliko godina pred kraj osamdesetih je bilo jako lepo, to je ono 'dabogda imao pa nemao'.Tada smo mislili da je svet naš, putovali smo, moji drugovi su za mesec dana raznošenja novina mogli da zarade da idu na more, u inostranstvo... Onda je nastupila situacija gde niko više nije ni išao na more. Da ne pričam o prijateljima sa kojima smo bili u istoj zemlji, evo, sad se opet srećemo i to je mnogo tužno. Mi smo čak ostali ometeni u razvoju tamo negde, u tim godinama, jer posle je nastupio prazan prostor...
I šta svima donosi novo vreme?
- Nema više alibija. Nema više krivaca, ne sme da bude mržnje i niko više ne može okolnostima pravdati svoj lični neuspeh. Mora da se krvavo radi i da se preuzme puna odgovornost za sve. Samo ja to ne mogu da zamislim, jer smo već dosta sputani i načeti u svakom smislu. Samo želim da verujem da će da bude u redu. Izuzmemo li okolnosti kao datost, na šta se oslanjate u formulaciji sveta o kome govorite?
- Strip, film i pre svega muzika. 'Rage against machine', 'Biafra', 'Roten', 'Body Count', u književnosti Rable, Vijon i Selin... To su sve filantropi koji pate i zbog toga na brutalan način opisuju društvene probleme. Normalno, svaka sredina i vreme imaju svoj specifikum. Koliko je uspeh na Bečkom konkursu pomogao vašem komadu?
- Što se tiče Gorčina on je komad pročitao pre nego što sam ga ja i poslala na konkurs, svideo mu se i radio je na tome da komad bude izveden i čim su se stekli uslovi za to on je dao tekst Alisi, koja ga je na pravi način režirala. Beč je meni lično dao dobru ćagu, ali to je priča o ovdašnjim uslovima za mlade pisce. Bila bih najsrećnija kada bi postojali fondovi i institucije koje bi se bavile isključivo time da pomažu mladim ljudima da se pokažu, a ne da mora da se dobije neka potvrda sa strane, pa tek onda da sve krene. Sigurna sam da postoji gomila fantastičnih tekstova na koje niko ne obraća pažnju, jer ti ljudi nisu na stazi slonova. Ali to će sve da bude verovatno kad bude više para. Gde se još radi vaš komad?
- U Skoplju 'Paviljone' sad završava mladi reditelj Srđan Janićijević, Dušan Jovanović će da ih radi u Celju krajem ove godine, i u Beču - u teatru koji je organizovao konkurs - takođe će krajem godine biti odigran taj komad. Kad tu stvar posmatramo iz muškog šovinističkog ugla, ovo je vreme dominacije žena pisaca?
- Mnogo smešna stvar se desila u Beču. Gospođa Jonana Tomek mi je ispričala da je ona volela da bude što više ženskih pisaca. Pošto je konkurs bio anoniman, žiri (Šnajder, Dukovski, Jovanović, Ćirilov) se kladio ko je šta pisao i za 'Paviljone' su bili sigurni da ih je pisao muškarac. Onda se uspostavilo da je žensko u pitanju i na kraju je Johana, koja nije uticala na izbor tekstova, samo ih je prosleđivala, bila jako zadovoljna jer su od pet nagrađenih tri žene, Ana Lasić, Zorica Radaković i ja. Sta možemo očekivati od vas dalje?
- To je to nezgodno pitanje - šta za drugi album. Izašla mi je knjiga pesama 'Pas koji je pojo sunce', završavam svoje stare priče i to je to. Sad će leto, Sava i te stvari. Željko Jovanović
