Izvor: Blic, 24.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bićemo sve bolesniji
Bićemo sve bolesniji
Goran Milašinović, pisac i lekar nedavno je u izdanju 'Stubova kulture' objavio roman 'Camera obscura' (Crna kutija) u kome između ostalog piše i o tome kako iza krupnih istorijskih događaja uglavnom stoje slučajnosti. Komentarišući to što je i lekar i pisac Milašinović običava da kaže kako za njega biti pisac jeste potreba, a biti lekar mu je zanimanje. Čitalačkoj publici poznat je po zbirci pesama 'Neistraženi bolovi', epistolarnom delu 'Voltin >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << luk' (zajedno sa Živojinom Pavlovićem), romanima 'Heraklov greh', 'Posmatrač mora' a onima koje interesuje medicina po knjizi 'Da li srce boli'.
Milašinović u 'Cameri obscuri' preti događaje od XVIII veka do čuvenog 11. septembra kada su srušeni 'njujorški blizanci'.
'Koliko god nosio u sebi osvešćeno kolektivno nesvesno, pisac uvek govori o svom prostoru i vremenu, o svom životu, a ne nekom tuđem ili stranom. Tako je i kada izabere za pozornicu svojih junaka vreme prošlosti. Ono što je nekada bilo, služi samo za objašnjenje onoga što je danas, a sve je u službi osnovnog pitanja: kako objasniti vreme – ono malo, ljudsko i ono veliko, kosmičko. Ono što je umetnuto između ograničenog ljudskog veka i neograničene beskonačnosti vasione. Danas je jasno da svemir nije moguće razumno objasniti shvatanjem prostora nego shvatanjem vremena. Prošlost nije zanimljivija od sadašnjosti, ali je ‘mekša’ za pisca jer nema teret proverljvosti i jer može da bude ispisivana tako neproverljivim tokovima kao što su sećanja', kaže sagovornik 'Blica'.
O čemu zapravo govorite opredeljujući se da u svakom svom delu tretirate neki drugi prostor i drugo vreme?
- Tim načinom se, na izvestan način, dokazuje vremenska i prostorna nepromenjivost događaja, ljudskih sudbina i karaktera, vremena uopšte. U 'Heraklovom grehu' dovedeni su u vezu zločini iz naše najbliže istorije sa zločinima koji su egzistirali u grčkoj mitologiji. Tako u mitopoetskoj svesti ljudske uobrazilje lišene razumske analize i sinteze, maligna ljudska agresija se podiže sa parohijalnog na kosmpolitski nivo. A to bi značilo da su ratni zločini posledica manjkavosti ljudskog karaktera a ne rezultat posebnih društvenih, socijalnih ili političkih prilika nekog naroda ili grupe ljudi. U 'Posmatraču mora' prikazana je sudbina Maksimilijana Habsburškog, brata Franca Jozefa, u Trstu devetnaestog veka. Vladara koji se bolje osećao u koži biologa i baštovana, a neželjene i nepredvidive slučajnosti odvele su ga u Meksiko, da tamo bude car koji je ubrzo potom streljan. Zar neželjene i nepredvidive slučajnosti, ono što zovemo sudbinom, danas i uvek nisu pokretači svih događaja umesto promišljenih i očekivanih planova i akcija? U 'Cameri obscuri' opisan je istraživački nemir glavnog junaka Uroša Nestorovića koji je živeo u Austriji 18. veka i koji je izumeo fotografiju na principu Davinčijeve kamere obskure. Ali, pripadnost malom i rascepkanom narodu onog vremena, čiju sudbinu su određivale brojne seobe, i njegov nejasni politički angažman učinili su da mu otkriće bude ukradeno i nikada priznato. Ne baš nikada, jer, ipak, imamo 'Cameru obscuru' pred nama pa sada roman ulazi u ravnopravnu borbu za dokazivanje istine sa opšte poznatim činjenicama.
'Camera obscura' je i roman o strasnim fotografima i fotografiji kao svakovrsnom, čak i špijunskom, zanatu a postavlja se i dilema ko je izumeo fotoaparat...
- Onaj ko zaključi kako je fotografiju izumeo Uroš Nestorović, a ne Nips i Dager, dovešće u opravdanu sumnju i Ajnštajnovu ili Frojdovu originalnost, o čemu se odavno spekuliše, što će na terazijama ljudskih otkrića prevući tas na stranu izuma od strane izumitelja. Gledajući u istoriju u kojoj su autori mnogih otkrića nepoznati i znajući kako danas iza svakog novog okrića stoje timovi, a slava često nekom pripadne nepravedno, sumnja u izumitelja a vera u izum izgleda mnogo više fer.
Kada biste pisali roman o savremenim dešavanjima, kog bi žanra on bio, čime biste 'začinili' priču?
- Ne događa nam se ništa što nam se nije uvek događalo i što se ne događa drugima. Različito je jedino vreme, a to znači okolnosti. Nacionalne i građanske ratove koje smo skoro imali prošli su svi narodi sveta. Sadašnju mračnu i kaljavu primarnu akumulaciju kapitala imale su sve zemlje modernog kapitalizma, ono što nas čeka, a to su sve teže bolesti ličnosti, proizašle iz tog sistema u kome važnost prelazi sa ljudskog bića na materijalne vrednosti, opisao je From šezdesetih godina XX veka na primeru američkog društva. Pisati o sadašnjem vremenu ili prošlosti manje je važan izbor za mene. Važnija je sumnja u samo jednu verziju stvarnosti. Tatjana Nježić
