Izvor: Politika, 29.Nov.2012, 11:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bezrazložne smrti
U Srbiji od raka dojke godišnje umre 1.600, a oboli oko 4.000 žena. Ova vrsta karcinoma, inače, izlečiva je ukoliko se otkrije na vreme, a najbolji način dijagnostike je pregled mamografom, uređajem kojim se bolest može otkriti u najranijoj fazi. Zahvaljujući Vladi Japana, u Srbiju je tokom proteklih godina stiglo 32 mamografa sa ciljem da se radi na prevenciji i pravovremenom otkrivanju raka. Ali, naše zdravstvene ustanove nisu iskoristile ovaj dar, u mnogima od njih aparati nisu ni raspakovani, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a razlog za to, kako kažu nadležni, jeste taj što na ovim uređajima nema ko da radi. To je otvorilo i pitanje vraćanja donacije Japanu.
Ministarka zdravlja kaže da je problem nedostatak kadrova, rukovodioci ustanova pravdaju se time da su morali da završe mnogo administrativnih procedura, a na gubitku su žene – jer bi mnogi životi bili spaseni da su ovaj pregled uradile u okviru preventivnih akcija.
Očigledno je da se aktivnostima rada na mamografu ne koordinira na pravi način i da ne postoji dobra komunikacija između direktora zdravstvenih ustanova, ljudi koji su zaduženi za obuku kadrova, i Ministarstva zdravlja, jer kako drugačije objasniti zbog čega uređaji ne funkcionišu dve godine kada obuka stručnjaka za rad na mamografu traje dva meseca.
Slično je bilo i sa donacijom italijanske vlade iz 2008. godine, kada su stigli aparati za dijalizu, od kojih neki ni dan danas nisu instalirani u svim ustanovama, jer direktori tvrde da nemaju odgovarajući prostor ili kadar.
U Srbiji ima oko 550 radiologa i dvostruko više tehničara. S obzirom na to da u našoj zemlji ima oko 150 mamografa, dolazi se do zaključka da stručnjaka, ipak, ima dovoljno.
Godinama se priča da je zanimanje radiologa deficitarno, ali malo šta je učinjeno da se to promeni. A to se može sprovesti ako se odobri više specijalizacija u ovoj oblasti. Neophodno je i da oni lekari koji prođu obuku o trošku zdravstvene ustanove potpišu neki ugovor kojim će biti „vezani” za tu kliniku ili dom zdravlja, odnosno da ne mogu tek tako da daju otkaz i odu tamo gde im nude bolju platu. Tako ustanovu stavljaju u nemilosrdnu situaciju – treba iznova slati ljude na edukacije i plaćati ih, a aparat u tom slučaju ne radi, jer nema ko da čita nalaze.
I dok lekari na sva zvona pričaju o važnosti prevencije, to ipak ostaje prazna priča, a broj umrlih žena od raka dojke raste. Osim priče, potrebno je uložiti malo više truda kako bi se program prevencije raka dojke sprovodio kao i u drugim zemljama. Da bi se radilo na pravim preventivnim aktivnostima, treba organizovano pozivati žene od 45. godine na ove preglede, a kod nas se još ne zna kako će se to raditi. Trenutno je situacija takva da žene najčešće samoinicijativno traže da odu na pregled mamografom.
Očigledno da i Ministarstvo zdravlja mora mnogo ozbiljnije da se založi za rešavanje ovog problema, kako više ne bismo bili u samom evropskom vrhu po smrtnosti od raka dojke.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 29.11.2012.
