Izvor: Politika, 25.Jan.2011, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beznađe
Problem nastaje onda kada su vlast i opozicija uvezane kako međusobno tako i sa bogatim ljudima zajedničkim interesima
U sistemima koji se nazivaju demokratskim vlada bi trebalo da radi u opštem interesu, a pošto su ljudi kvarljivi, naročito kada se nalaze u vlasti, opozicija, intelektualci i sredstva masovnog opštenja trebalo bi da je kontrolišu i javnosti ukazuju na njene zloupotrebe. Problem, međutim, nastaje onda kada su vlast i opozicija uvezane kako međusobno tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sa bogatim ljudima zajedničkim interesima koji ih suprotstavljaju ostatku stanovništva, jer tada dolazi do gaženja opšteg interesa, iako se političari stalno na njih pozivaju. Tako, opšti interes mogu krstiti nacionalnim kako je to bilo tokom devedesetih, i onda se svako nepočinstvo, pa i najgori zločini, mogu pravdati navodnim nacionalnim interesima. Može se, međutim, vlast pozivati i na interese radničke klase kao na opšte, što se dešavalo u socijalističkom sistemu, a da se uglavnom radi u interesu vlastodržaca. Takođe, danas kad vlast govori o opštem interesu, misli na sopstvene i interese nekolicine najbogatijih ljudi. Primerice, čije su interese branili ministri trgovine, ekonomije ili poljoprivrede poslednjih deset godina? Da su odista branili opšti interes, za donošenje antimonopolskog zakona ne bi bilo potrebno osam godina, a za njegovu sporadičnu primenu svih deset. Očevidno, neki drugi interesi su ovim ministrima, a bojim se i onima koji su obavljali premijersku funkciju ne smenjujući ih, bili znatno bliži od interesa pomenutih delatnosti i građana.
Današnji bogataši Srbije stvoreni su pod okriljem višestranačkog autoritarnog Miloševićevog socijalizma, pod izgovorom razbijanja režima sankcija OUN. Njima su sankcije odgovarale sve dok se nisu dovoljno obogatili da postanu nezamenljivi saradnici svakoga ko je hteo da sruši Miloševićev režim. Razume se, autoritarni višestranački socijalizam s vodećom strankom, zasnovan na dominaciji državne svojine, postao je vremenom prepreka bogatašima u daljem razvijanju poslova i bogaćenju. U tome su, kao i u podršci SAD i EU, te saradnji dela državnog aparata, bili uzroci zbacivanja Slobodana Miloševića. Ojađeni građani koji su masovno učestvovali u političkom izvođenju radova ponadali su se da učestvuju u istinskoj revoluciji koja će uroditi znatno demokratskijim sistemom od prethodnog. Doista, današnji sistem je demokratskiji od prethodnog, ali on je daleko od ideala demokratije. Sistem u današnjoj Srbiji je oligarhijski politički kapitalizam, pošto su interesi političke i poslovne elite uvezani i suprotstavljeni interesima većine građana.
Ima li izlaza? Da li se sistem može demokratizovati? Kako sada stvari stoje, odgovor je negativan (ako ovo čitaju, vlastodršci se mršte, jer pesimizam je zvanično proglašen nepoželjnim, a pesimisti neprijateljima). Naime, opozicija bi trebalo da bude kadra da menja nakaradni politički sistem, a ona to nije. Komično je kada pripadnici najveće opozicione stranke pozivaju na borbu protiv „političke elite”, tj. na borbu protiv sebe samih. Što se, pak, tiče manjih opozicionih stranaka, neke su već bile u vlasti i istakle se korumpiranošću, a druge su, takođe, upletene u različita nepočinstva. Krajnja desnica, pak, predstavlja najgoru moguću alternativu.
Tako, čoveku ostaje da se preda očajanju, jer i neka nova stranka mora, ako želi uspeh, ući u bliske odnose sa bogatašima, a njihova materijalna podrška nije besplatna. Kada daju novac, oni kupuju katkad preduzeća katkad zemlju, a katkad političare, kako bi mogli nesmetano uspostavljati vlasništvo nad svim i svačim, zapošljavati i time kontrolisati radništvo i stvarati monopole u privredi. Prema tome, političke stranke, bez izuzetka, moraju raditi u interesu najbogatijih. Kako će, u protivnom, kupovati skupe minute na televizijama? Od kojih para će platiti gorivo i stranačke aktiviste koji učestvuju u predizbornim kampanjama?
Nažalost, građani Srbije će i dalje živeti u duboko nepravednom društvu u kojem ogromna većina tek preživljava a tanak sloj najbogatijih uživa. Bojati se da se nakaradni politički sistem ne može promeniti reformama, jer on je u funkciji nepravednog društvenog sistema političkog kapitalizma u kojem golemi profitonosni poslovi zavise od bliskosti vlastima, a vlast od odbrane interesa krupnog kapitala. Tako, bavljenje politikom u Srbiji je obesmišljeno, osim ako se ne želite obogatiti i steći nešto moći nad pukom. Evropska unija će verovatno uljuditi oligarhe, ali neće menjati suštinu sistema. Periferija EU je poluperiferija svetskog kapitalističkog sistema i tu je oblik kapitalizma načelno manje čovečan od onog u centru, ali i čovečniji od onog na periferiji svetskog kapitalističkog sistema gde se Srbija sada nalazi.
docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Jovo Bakić
objavljeno: 25.01.2011.
