Izvor: Politika, 26.Mar.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez mržnje i sklonosti
Povodom teksta „Zašto Čeda a ne Kusturica”, „Politika”, 26. marta
Ne znam kako da počnem. Pa, evo neka to bude sa Tacitom, sa onom njegovom glosom iz Anala: sine ira et studio – bez mržnje i sklonosti, što savršeno odgovara kontroverzama iz tvog teksta „Zašto Čeda a ne Kusturica?”. Dragi Purke, veoma sam se iznenadio čitajući taj tvoj tekst u „Politici”. Veoma mi je žao zbog svega što si tu napisao, jer smo ti i ja, stari poluvekovni drugovi, ti jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od desetak preživelih iz četrdesetih godina prošlog veka. Studirao si film u bioskopu moga oca kada smo se zajedno oduševljavali sa Žanom Gabenom, Harijem Borom, Lujom Žuveom, Sesil B. Demil, Gretom Garbo, Karadi Katalin, ali i filmovima „Pastir Kostja”, „Velika iluzija”, „Petar Veliki”, odakle smo ti i ja povukli ljubav za umetnost, umetničko stvaralaštvo i umetnost uopšte. Uvek si bio na pravoj strani i kao mangupčić, kao fudbaler, kao simpatično đače čačanske gimnazije, napredni omladinac, mlađani partizan i rugalica nemačkim tenkovima, kao novinar i, najzad, sineast svetskog renomea. Imaš stalno ime u istoriji srpske kulture na kome ti mogu zavideti sve vrste surevnjivosti i rivaliteta; zato si obavezan da čuvaš to svoje zavidno stečeno ime.
Zbog tako bogate i burne životne storije, ne mogu a da se ne zapitam, a i tebe da pitam, šta ti je trebalo da se na pragu desete decenije, umesto da uživaš u plodovima svog rada, upuštaš u danas najprljaviji zanat na svetu, zakoračiš u politiku, a znaš da je politika na staništima kakva je „Plava ptica” iz tvoje male varoši. Taj nepotrebni zalazak ti je dozvolio da izgovaraš nelepe reči o svom velikom kolegi Kusturici, koji je posle odlaska Pavića i Saramandića, pantokrator sveukupnog našeg kulturnog areala, stvaralačka ličnost podjednako visoko uvažavana i cenjena, kako na istoku, tako i na zapadu, ličnost koja ima najviša svetska priznanja za svoja umetnička dela, umetnik kome su širom otvorena vrata svih svetilišta planetarne kulture. Pominjati Kusturici Brione krajnje je neukusno i neumesno, jer je to ličnost koja je sem svog vrhunskog filmskog stvaralaštva i pisac i muzičar i neobičan graditelj kakav nije poznat u našoj istoriji. Ni Mokra Gora, ni Andrićgrad ne bi bila u stanju da izgradi nijedna naša državna ustanova. Sve što je ostvario, sve ostaje i ostavlja veličanju Srbije, onako kako su to nekada činili kapetan Miša i Ilija Kolarac.
Kusturica je to mogao postići, jer se nije interesovao za bele jahte, za „Bosa”, za „Roleks”, za „Kartijea”, za „Faberžea”. Sve svoje snage i imetak upregao je u odbranu i afirmaciju srpske kulture.
Dragi Purke, od tebe se nije očekivalo da upućuješ prekore vrsnom novinaru Batiću Bačeviću, pogotovu što za to nisu postojali nikakvi razlozi. Batića sam upoznao pre deset godina kada sam sa dvojicom prijatelja posetio NIN s namerom da ih podsetimo na godišnjicu smrti njihove legende Steve Stanića. Na tom sastanku upoznao sam gospodina Bačevića i bio sam impresioniran njegovom ozbiljnošću i posvećenošću temama o kojima smo razgovarali. Od tada visoko cenim njegovo sjajno pero, visoki profesionalizam koji ga je uzdigao do najviših mesta u „Politici”. Bilo mi je veoma žao da se jednoj takvoj ličnosti upućuju ironične insinuacije.
Ne pišem ovo da branim Emira ili Batića, njih više nego dovoljno brani njihov autoritet, pišem da branim tvoj autoritet koji ishitrenom nepažnjom dovodiš u pitanje.
Na kraju da te podsetim na najcrnju noć koju smo zajedno doživeli u leto 1941. kada su posle ponoći u tvoju i moju spavaću sobu upali obezljuđeni feldžandarmi sa gvozdenom kiflom oko vrata i odveli nas preko pustoga grada (dok je trajao policijski čas) na Gradski trg, utrpali u kamione i odveli u mrkli mrak.
Danas u istoriji, na jedan nepoznat način, jedna monstruozna, planetarna čelična kifla obavija se oko naše planete i svaka reč koja joj pogoduje, snaži zatiranje naše civilizacije, podržava apokalipsu budućnosti sveta. I zato u ime nade da se ne ponovi još strašnija kataklizma, morao bi nešto da kažeš što bi odgovaralo izvinjenju. Ti to umeš samosvojno i duhovito, to traže tvoji drugovi od tebe. To je ljudski.
Kao kad iz vedra neba pljusne neki zalutali oblak, pa ga brzo ugasi sunce, tako bi se mogla primiti i ova neprijatna storija.
Mihajlo Mitrović
objavljeno: 26.03.2014.
.jpg)
