Izvor: Vostok.rs, 28.Okt.2014, 11:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berlinski intervju Aleksandra Zinovjeva. Zapad protiv Rusije. (Deo 1)
28.10.2014. -
Podsetimo se intervjua poznatog ruskog disidenta i filozofa Aleksandra Zinovjeva koji je dao pred svoj povratak iz Nemačke u Rusiju. Razgovor sa novinarom francuskog lista „Figaro“ održan je 24. jula 1999. godine u Berlinu.
Posle kraha komunizma osnovni predmet vašeg istraživanja postao je zapadni sistem. Zašto?
Zato što se desilo ono što sam predvideo: pad komunizma doveo je do raspada Rusije.
Izlazi, da je borba sa komunizmom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << prikrivala želju za uništenjem Rusije?
- Upravo tako. Ja to govorim, zato što sam u svoje vreme bio nevoljni saučesnik te, za mene, stidne akcije. Rusku katastrofu su hteli i programirali ovde, na Zapadu. Čitao sam dokumenta, učestvovao u istraživanjima koja su pod vidom ideološke borbe, u stvari, spremala pogibiju Rusije. To je za mene postalo toliko nesnosno da više nisam mogao biti u taboru onih koji uništavaju moj narod i moju zemlju. Zapad mi nije stran, ali gledam na njega kao na neprijateljsku silu.
…Danas mnogi bivši sovjetski disidenti govore o svojoj ranijoj otadžbini, kao o zemlji prava i demokratije. I sada, kada je ta tačka mišljenja postala opšteprihvaćena na Zapadu, vi pokušavate da je opovrgnete. Nema li tu protivrečnosti?
- Za vreme hladnog rata demokratija je bila oružje u borbi protiv komunističkog totalitarizma. Danas mi shvatamo da je epoha hladnog rata bila trenutak kulminacije u istoriji Zapada. U to vreme Zapad je imao sve: rast blagostanja koji je bio bez presedana, istinsku slobodu, neverovatan socijalni progres, ogromna naučna i tehnološka otkrića! Ali u isto vreme, Zapad se neprimetno menjao. Započeta u to vreme stidljiva integracija razvijenih strana bila je, u suštini, preteča internacionalizacije ekonomije i globalizacije vlasti, čiji smo svedoci danas. Integracija može da posluži rastu opšteg blagostanja i da ima pozitivne posledice ako npr. ona zadovoljava legitimne težnje bratskih naroda za ujedinjenjem. Ipak, ta integracija o kojoj se govori, bila je od početka smišljena kao vertikalna struktura, strogo kontrolisana od strane nacionalne vlasti. I bez izvedene uspešne ruske, protiv Sovjeta, kontrarevolucije, Zapad nije mogao krenuti ka globalizaciji.
Znači, uloga Gorbačova nije bila pozitivna?
- Ja gledam na stvari iz nešto drugačijeg ugla. Uprkos popularnom mišljenju, sovjetski komunizam je propao ne iz unutrašnjih razloga. Njegovo uništenje je najveća pobeda u istoriji Zapada. Tiha pobeda koja, ponavljam, omogućava uspostavljanje planetarne vlasti. Kraj komunizma je označio i kraj demokratije. Današnja epoha je, ne samo postkomunistička, ona je i postdemokratska! Danas smo svedoci demokratskog totalitarizma ili, ako hoćete, totalitarne demokratije.
Zar vam to ne zvuči malo apsurdno?
- Nimalo. Za demokratiju je potreban pluralizam, a pluralizam predviđa postojanje najmanje dve manje-više ravne sile, koje između sebe se bore i zajedno utiču jedna na drugu. Za vreme hladnog rata bila je svetska demokratija, globalni pluralizam, unutra kojeg su postojala dva suprotstavljena sistema: kapitalistički i komunistički. Kao i nejasna, ali ipak struktura onih država, koje se nisu mogle svrstati u prve dve grupe. Sovjetski totalitarizam je bio prijemčiv za kritike koje su dolazile sa Zapada. Sa svoje strane, Zapad se nalazio pod uticajem SSSR, posebno preko sopstvenih komunističkih partija. Danas živimo u svetu gde vlada jedna-jedina sila, jedna ideologija i jedna proglobalistička partija. Sve to uzeto zajedno počelo je da se formira još u vreme hladnog rata, kada su se postepeno, u najrazličitijim oblicima, pojavile superstrukture: komercijalne, bankarske, političke i informacione organizacije. Bez obzira na razne sfere delatnosti, ove snage je objedinjavala njihova transnacionalna suština. Sa padom komunizma, one su počele da upravljaju svetom. Na takav način, zapadne zemlje su se našle u nadređenom položaju, ali zajedno s tim, one se nalaze u podređenom položaju, jer postepeno gube svoj suverenitet u korist toga što ja zovem naddruštvom. Planetarno naddruštvo čine komercijalne i nekomercijalne organizacije, čiji uticaj izlazi daleko iz okvira pojedinačnih država. Kao i druge zemlje, zapadne države podčinjene su kontroli ovih nadnacionalnih struktura. I to zato što je suverenitet država takođe bio neotuđivi deo pluralizma, a znači i demokratije u planetarnom okviru. Sadašnja vladajuća nadvlast guši suverene države. Evropske integracije koje se otvaraju pred našim očima, takođe vode ka nestajanju pluralizma unutar tog novog konglomerata u korist nadnacionalne vlasti.
Zar vam se ne čini da su Francuska ili Nemačka i dalje demokratske države?
- Zapadne zemlje su upoznale pravu demokratiju za vreme hladnog rata. Političke partije su imale istinske ideološke razlike i različite političke programe. Organi štampe su se isto veoma razlikovali jedni od drugih. Sve je to uticalo na život prostih ljudi i vodilo ka rastu njihovog blagostanja. Sada je tome došao kraj. Demokratski i razvijeni kapitalizam sa socijalno orjentisanim zakonodavstvom i garancijama sigurnosti bio je u mnogome obavezan postojanjem straha pred komunizmom. Nakon pada komunizma u zemljama Istočne Evrope na Zapadu je počeo masivni napad na socijalna prava građana. Danas socijalisti koji se nalaze u vlasti u većini zemalja Istočne Evrope vode politiku demontaže sistema socijalne zaštite, politiku uništavanja svega što je socijalističko, a što je postojalo i u zemljama kapitalizma. Na Zapadu nema više političke snage, sposobne da zaštiti obične građane. Postojanje političkih partija je čista formalnost. Svakim danom među njima će biti sve manje i manje razlika. Rat na Balkanu je bio bilo kakav, samo ne demokratski. Ipak, njega su vodili socijalisti koji su bili protivnici takvih vrsta avantura. Ekologisti koji se takođe nalaze u vlasti u nekim zemljama, takođe su pozdravili ekološku katastrofu izazvanu bombardovanjem NATO. Oni su se čak usudili da ustvrde da bombe koje sadrže osiromašeni uranijum, ne pretstavljaju opasnost za životnu sredinu, iako pri njihovoj aktivaciji vojnici oblače specilne zaštitne kombinezone. Tako, demokratija postepeno nestaje iz društvene organizacije zapadnih zemalja. Svuda se širi totalitarizam, jer nadnacionalna struktura nameće državama svoje sopstvene zakone. Taj nedemokratski dodatak odaje naređenja, uvodi sankcije, organizuje embargo, baca bombe, mori glađu. Čak mu se i Klinton podčinjava. Finansijski totalitarizam podčinio je sebi političku vlast. Hladnom finansijskom totalitarizmu tuđe su emocije i sažaljenje. U poređenju sa finansijskom diktaturom, politička diktatura se u potpunosti može smatrati ljudskom. Unutar najsurovijih diktatura bio je moguć nekakav otpor. Protiv banaka je nemoguće ustati.
A šta je sa revolucijom?
- Demokratski totalitarizam i finansijska diktatura isključuju mogućnost društvene revolucije.
Zašto?
- Zato što oni ujedinjuju grubu svemoćnu vojnu silu sa finansijskim gušenjem u planetarnom okviru. Svi revolucionarni prevrati su dobijali nekada podršku spolja. Sada je to nemoguće, pošto više nema i neće biti suverenih država. Štaviše, na najnižoj društvenoj lestvici klasa radnika je zamenjena klasom nezaposlenih. A šta žele nezaposleni? Posao. Zato su oni u lošijoj poziciji od klase radnika iz prošlosti.
Svi totalitarni sistemi su imali svoju ideologiju. Kakva je ideologija ovog novog društva koje vi nazivate post-demokratskim?
- Najuticajniji zapadni teoretičari i političari smatraju da smo ušli u post-ideološku epohu. To je zato što pod slovom „ideologija“ oni podrazumevaju komunizam, fašizam, nacizam itd. U stvari, ideologija, nadideologija zapadnog sveta koja se razvijala tokom poslednjih pedeset godina, mnogo je jača od komunizma ili nacional-socijalizma. Zapadnom građaninu mnogo više ispiraju mozak, nego što su običnom sovjetskom čoveku posredstvom kominističke propagande. U oblasti ideologije glavne su, ne ideje, a mehanizmi njihovog širenja. Moć zapadnih medija npr. nesrazmerno je veća od najjačeg sredstva propagande Vatikana u vreme njegove najveće moći.
I to nije samo film, literatura, filozofija – sve poluge vlasti uticaja i sredstava širenja kulture u najširem smislu reči rade u tom smeru. Na najmanji znak, sve što radi u toj sferi tako jednodušno reaguje da nevoljno dolazi misao o naređenjima koji dolaze iz jedinstvenog izvora vlasti. Dovoljno je bilo doneti odluku da se žigišu general Mladić ili predsednik Milošević ili neko drugi, pa da protiv njih krene čitava planetarna propagandna mašina. Na kraju, umesto da se osuđuju političari i generali NATO za njihovo kršenje svih postojećih zakona, najveći broj zapadnih građana je ubeđen da je rat protiv Srbije bio potreban i pravičan. Zapadna ideologija kombinuje i meša ideje u zavisnosti od svojih potreba. Jedna od takvih ideja - zapadne vrednosti i način života su najbolji na svetu! Iako za većinu ljudi na planeti te vrednosti imaju pogubne posledice. Probajte da ubedite Amerikanca da će te vrednosti biti pogubne za Rusiju. Nećete uspeti. Oni će i dalje tvrditi tezu o univerzalnosti zapadnih vrednosti, prateći na takav način, jedan od kamena temeljaca principa ideološkog dogmatizma. Zapadni teoretičari, političari i mediji apsolutno su uvereni da je njihov sistem najbolji. Upravo zato oni ga bez svake sumnje i sa mirnom savešću nameću čitavom svetu. Zapadni čovek, nosilac tih najboljih vrednosti, na takav način, postaje novi nadčovek. Na termin je stavljen tabu, ali se sve svodi upravo na to. Naravno, ova pojava treba naučno da se proučava. Ipak, mogu primetiti, u nekim oblastima sociologije i istorije postalo je krajnje teško sprovoditi naučna istraživanja. Naučnik koji odjednom pokazuje želju da izučava mehanizme demokratskog totalitarizma, suočava se sa velikim poteškoćama. Od njega prave izgnanika. Sa druge strane, te čija istraživanja služe vladajućoj ideologiji zatrpavaju grantovima, a izdavačke kuće i mediji bore se za pravo saradnje sa tim autorima. Ja sam to osetio na sopstvenoj koži, kada sam predavao i radio kao istraživač na inostranim univerzitetima.
Zar u toj nadideologiji koju ne volite nema tolerantnosti i uvažavanja bliskih?
- Kada slušate predstavnike zapadne elite, sve vam se čine tako čistim, velikodušnim, punim poštovanja prema ljudima. Radeći to, oni primenjuju klasično pravilo propagande: prikrivaju stvarnost slatkim rečima. Ipak, dovoljno je samo uključiti televizor, otići u bioskop, otvoriti bestseler ili poslušati popularnu muziku kako bi se ubedilo u suprotno: širenje kulta surovosti, seksa i novca je bez presedana. Blagorodne reči treba da sakriju ta tri stuba (postoje i drugi) totalitarne demokratije.
A šta je sa ljudskim pravima? Zar ih na Zapadu ne poštuju najviše?
- Danas, ideja ljudskih prava sve više i više se nalazi pod pritiskom. Čak i broj ideoloških teza, po kojima se ova prava dobijaju rođenjem, i ne mogu biti oduzeta, danas ne mogu izdržati preliminarnu ozbiljnu analizu. Ja sam spreman zapadnu ideologiju podvrći isto takvoj naučnoj analizi, kakvoj sam radio sa komunizmom. Ali to je dug razgovor i nije za današnji intervju…
Da li zapadna ideologija ima ključnu ideju?
- Ideja globalizacije! Drugim rečima, vladavinu svetom! A pošto je takva ideja doboljno neprijatna, ona se prekriva opštim frazama o ujedinjenju planete, o transformaciji sveta u jednu integracionu celinu… U stvarnosti, Zapad je sada pristupio strukturnim promenama u planetarnom okviru. Sa jedne strane, zapadno društvo vlada nad čitavim svetom, a sa druge strane, ono samo se transformiše po vertikali sa nadnacionalnom vlašću na samom vrhu piramide.
Svetska vlada?
- Ako hoćete, da.
Da li verujete u to – zar to ne znači biti žrtva glupe fantazije o svetskoj zaveri?
- Kakva zavera? Nema nikakve zavere. Svetskom vladom upravljaju rukovodioci svima dobro poznatih nadnacionalnih komercijalnih, finansijskih i političkih struktura. Prema mojim procenama, to naddruštvo koje danas upravlja svetom, već broji oko pedeset miliona ljudi. Njegov centar su SAD. Zemlje Zapadne Evrope i neki bivši azijski „zmajevi“ čine njegov biznis. Ostale zemlje se nalaze pod vlašću prema strogoj finansijsko-ekonomskoj gradaciji. To je realnost. Što se tiče propagande, ona smatra poželjnim stvaranje svetske vlade pod kontrolom svetskog parlamenta, pošto je svet veliko bratstvo. Sve su to priče namenjene publici.
I Evropski parlament, takođe?
Ne, pošto Evropski parlament postoji. Ali treba biti naivan pa verovati da je Evropska unija bila rezultat dobre volje vlada, čije zemlje ulaze u njen sastav. Evropska unija – to je oružje za uništenje nacionalnih suvereniteta. Ona je deo projekta, stvorenog od strane nadnacionalnih organizacija.
Izvor: Glas Rusije
.jpg)
