Izvor: Politika, 22.Sep.2012, 13:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradska mumija u specijalnoj vitrini
Grupe će biti ograničene na dvadeset posetilaca
Beogradska mumija, koju je Hadži Pavle Riđički, poreklom iz Mokrina, u 19. veka u Luksoru kupio „ne za sebe, nego za narod”, i poklonio je Narodnom muzeju 1888. godine, izložena je u specijalnoj vitrini (zahvaljujući pomoći Gradskog sekretarijata za privredu) u renoviranom prostoru Arheološke zbirke Filozofskog fakulteta u Beogradu. Izložba priređena povodom „Dana evropske baštine”, svečano će biti otvorena tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vikenda, u terminima od 12 do 20 časova, a stručna vođenja će otpočinjati svakog punog sata, dok će grupe biti ograničene na dvadeset posetilaca. Novinari su juče bili u prilici da vide mumiju u specijalno konstruisanoj vitrini, a o zanimljivoj izložbi govorili su Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja, potom Miladin Lukić, pomoćnik ministra kulture zadužen za kulturnu baštinu, i dr Branislav Anđelković, koji je predano istraživao mumiju.
Kako je 1992. godine Narodni muzej mumiju, radi proučavanja i za potrebe nastave, dugoročnom pozajmicom ustupio Filozofskom fakultetu, ona će i u predstojećem periodu biti izložena u okviru ove institucije. Pored Beogradske mumije posetioci izložbenog prostora Arheološke zbirke biće u prilici da vide i kovčeg Nefer-renepet, amulete od zlata, fajansa i poludragog kamena, ušabti figurine (minijaturni amuleti) i skarabeje zahvaljujući kojima će imati mogućnost neposrednog susreta sa kulturom i običajima drevnog Egipta. Posebna pažnja biće poklonjena radionicama Dečjeg i Tin kluba i organizovanim školskim posetama.
– Ovo je veliki trenutak koji smo čekali 124 godine, a specijalna vitrina za čuvanje organskog materijala, u kojoj je mumija, koštala je oko 35.000 evra i uradili su je inženjeri iz Racionalizacije energije iz Zemuna. Ona je teška oko 600 kilograma, ima dvostruko staklo, ispunjeno gasom argonom i neprobojna je. Unutra ima sopstvenu regulaciju vlage i temperature kao i hladno svetlo. Uvek sam shvatao Nesmina ili popularno rečeno Beogradsku mumiju jednom vrstom ambasadora iščezle visoke civilizacije starog sveta, koji nosi svoje akreditive pod rukom. To je ona čuveni svitak papira, cela rolna ispisana tekstom staroegipatske Knjige mrtvih. To će biti druga faza ispitivanja naše mumije. Dodao bih da se prodekan za finansije profesor Despotović sa Filozofskog fakulteta založio da se prostor Arheološke zbirke sredi, da se promene parketi i elektronika u ovom malom izložbenom prostoru – rekao je profesor Branislav Anđelković koji je sprovodio precizna i neinvazivna istraživanja mumije.
Miladin Lukić, pomoćnik ministra kulture zadužen za kulturnu baštinu, izjavio je:
– Osim Beogradske mumije u arheološkim zbirkama nalazi se možda i atraktivniji materijal, naročito iz Vinče. Nadam se da će se u ovom prostoru i u drugim vitrinama, pored mumije, ovde u Arheološkoj zbirci i to izložiti i biti dostupno javnosti.
Kako je broj mesta ograničen, posetioci ovog malog izložbenog prostora na adresi Čika Ljubina 18–20 (ulaz iz Kapetan Mišinog zdanja) mogu se najaviti elektronskim pismom na adresu beogradskamumija@narodnimuzej.rsili pozivom na broj 060 807 5035.
B. Lijeskić
objavljeno: 22.09.2012.
