Izvor: Politika, 07.Feb.2012, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beč 2.0
Kako će sve ono što se dešava u evrozoni uticati na nas? Jedan od kanala uticaja jesu i ovdašnje strane banke
Priče strave i užasa koje dolaze iz evrozone ne opadaju u intenzitetu. Još uvek nema odlučujućih koraka ka rešavanju duboke finansijske i institucionalne krize. Sad se čekaju detalji ranije dogovorenog otpisa 50 odsto potraživanja grčkih privatnih poverilaca. Zapelo je oko kamatne stope na ostatak duga. Evrozona sve više podseća na bivšu Jugoslaviju (onu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugu), po političkoj blokadi i nedostatku inventivnosti i političke odgovornosti.
Dobro, dobro, neće se raspasti baš kao bivša Jugoslavija! Nego, kako će sve ono što se tamo dešava uticati na nas? Jedan od kanala uticaja jesu i ovdašnje strane banke, tj. domaće banke u vlasništvu matičnih banaka iz zemalja evrozone. Pooštreni su uslovi koje pred matične banke stavljaju nacionalni i evropski regulatori, naročito uslovi u pogledu kapitalne adekvatnosti – to znači da je potrebno više sopstvenog kapitala banaka da bi se održala postojeća izloženost, tj. njihovi kreditni plasmani. A do novog kapitala dolazi se sve teže i teže. To znači da će neminovno doći do pada plasmana tih banka u druge zemlje, pa time i u Srbiju.
Da bi se razumele posledice ovih promena, treba se podsetiti sledećeg: domaće banke imaju nekoliko izvora sredstava za kredite koje daju svojim klijentima. Jedno je sopstveni kapital banke, drugo su depoziti pravnih i fizičkih lica, a treće su krediti koje domaće banke dobijaju od drugih banaka, u najvećoj meri od svojih matičnih banaka. Ovaj poslednji izvor (koji obično čini oko 40 odsto sredstava raspoloživih za kreditiranje klijenata) u opisanim uslovima biće sve oskudniji. Najdrastičniji su u tom pogledu zahtevi austrijskog bankarskog regulatora, budući da se radi o zemlji čije banke imaju izuzetno velike plasmane u istočnoevropskim zemljama.
Dakle, banke sa sedištima u evrozoni moraće da se daleko više posvete domaćim poslovima, a daleko manje istočnoevropskim, nezavisno od toga što se njima u istočnoevropskim zemljama dopada, i to iz jednog osnovnog razloga – dosad su beležile visoke profitne stope, više nego u matičnim zemljama. Šta je uzrok tih visokih profitnih stopa? Teorija zavere, naravno, kaže da su se udružili lihvari da od nas otimaju. Međutim, ukoliko se okrenemo činjenicama, radi se o tome da su istočnoevropske podružnice u velikom broju slučajeva ekonomski efikasnije od matičnih banaka. Prvo, mnoge od njih su nove investicije, pa su od samog početka banke stvarane po određenom planu, bez ugrađenih slabosti, kakve su neizbežne kada banka nastaje serijom spajanja i preuzimanja. Drugo, sindikati u istočnoevropskim zemljama su daleko slabiji, pa je radna snaga fleksibilnija nego na zapadu i njeni troškovi su niži. Konačno, nivo kreditnih plasmana u istočnoevropskim zemljama je još uvek relativno nizak (još uvek smo manje zaduženi od zemalja evrozone), što znači da postoji još prostora za ekspanziju i održanje visoke profitne stope. Postoji i rizik – velika i rastuća nenaplaćena potraživanja, što predstavlja opasnost za (visoku) profitnu stopu. Taj rizik još uvek ne umanjuje, bar ne u znatnoj meri, navedene pogodnosti.
Strane banke bi još više pozajmljivale, ali ih u tome sputavaju kako stanje stvari na finansijskom tržištu evrozone, tako i domaći regulatori. To je dovelo do povlačenja bankarskih plasmana u trećem kvartalu prošle godine – zabeležen je neto odliv zajmovnog kapitala iz istočnoevropskih zemalja.
Šta tu može da se učini? Pre tri godine je realizovana Bečka inicijativa, sporazum međunarodnih finansijskih institucija i vodećih evropskih banaka da ne umanjuju svoje plasmane u istočnoevropske zemlje. Takav sporazum sada jednostavno nije ostvariv – plasmani se već umanjuju i još više će se umanjivati. Stoga je upravo pokrenuta inicijativa zanimljivog naziva – Beč 2.0. Korišćenje ove softverske notacije pokazuje nekoliko stvari. Prvo, nema ponavljanja prve inicijative, nema ni govora o opstanku postojećeg nivoa plasmana. Drugo, očekuje se nekoliko varijanti ove inicijative, što pokazuje da oni koji su je pokrenuli nisu sigurni u to šta treba da bude njen sadržaj. Nezvanično, radi se o merama koje bi poboljšale domaće tržište kapitala, što znači da se radi o boljem korišćenju domaćih sredstava, tj. štednje. A što se tiče strane štednje, ostaju nam, može se zaključiti, strane direktne investicije.
Šta naša država u tom pogledu može da učini? Hteo bih da je zamolim da ništa ne čini. Korekcija: da prestane da čini ono što je dosad činila. Da prestane da se zadužuje kod domaćih banaka i da njihov umanjeni kreditni potencijal ostavi onima koji mogu da ga produktivno koriste.
Boris Begović
objavljeno: 08.02.2012.
