Izvor: Politika, 14.Dec.2011, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Batinu u rajski muzej
Izraz vaspitanje gubi na teorijskom značaju. Zamenio ga je izraz socijalizacija. Promena je suštinska
Tekst Zorana Milivojevića„Telesno kažnjavanje kao pravo i dužnost roditelja” (9. decembra) kao da je napisan da izazove polemiku. Određeno konvencionalno shvatanje vaspitanja Milivojević kao da uzima zdravo za gotovo.
Ne postoji, međutim, univerzalni način na koji se deca ponašaju – postoji samo način ponašanja dece, distinktivan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (poseban) u odnosu na način ponašanja odraslih. Koncept distinktivnog ponašanja dece treba imati u vidu prilikom opredeljivanja za ili protiv upotrebe batine kao vaspitnog sredstva. Pozivam pedagoge za svedoke. Škola je ukinula telesno kažnjavanje čim su pedagozi prihvatili distinktivni koncept ponašanja dece kao pedagošku normu. Škola je prva javna ustanova koja je vaspitnu batinu vratila odakle je i došla – u rajski muzej – a sada je red na porodicu.
Batinanje dece je vrsta društvenog odnosa u intimnom porodičnom prostoru. On se pravda roditeljskom ljubavlju, ređe idejom ,,rajske batine”. Ali i nacionalista svoje batinanje pravda patriotizmom, rodoljubljem. Slično je i sa idejom o ,,rajskoj batini”. Na veliko razočaranje teologa, raj je totalna ustanova. Edenski vrt je mesto u kome se Adam i Eva – božja deca – ne smeju dinstinktivno ponašati, ne smeju ništa preduzimati na svoju ruku. Kada su se, i pored pretnje, prestali ponašati kao božja „deca na svom mestu”, proradila je rajska batina.
Identitet se može formirati ili deformirati posredstvom dva procesa: kroz proces intimnog kontaktiranja i kroz proces javnog kontaktiranja. Za razliku od starog konzervativizma koji je bio preokupiran javnim kontaktima, novi konzervatizam je preokupiran onim što se događa u intimnoj sferi. Trenutno se oštro suprotstavlja načelu popustljivosti, odnosno permisivnosti u vaspitanju i obrazovanju. Neokonzervativci predlažu da se umesto preterane brige i nadzora nad decom treba vratiti telesnom kažnjavanju kao najvažnijem delu disciplinovanja dece. Govoreći jezikom nauke,neokonzervativizam odbacuje fundamentalno dijaloški način sticanja identiteta a zagovara monološki način, u koji spada i batinanje kao društveni odnos.
Dinstinktivni koncept je prihvaćen kao teorijska osnova Zakona o pravima deteta. Osnovno teorijsko polazište je da su deca ono što jesu, dinstinktivna (posebna) u odnosu na odrasle, ali ne i potpuno drugačija. Njime se zabranjuje svako, ma i najblaže fizičko, psihičko i simboličko nasilje. Dinstinktivnost (posebnost) ponašanja dece se priznaje kao osnovno ljudsko pravo. Deci se jednakost priznaje, ali ne samo u javnoj sferi, gde politika jednakog priznanja kulturâ, rasa i polova igra važnu ulogu, nego i u intimnoj sferi, gde se oblikovanje identiteta razume unutar kontinuiranog dijaloga i borbe sa značajnim drugim (roditeljima, vršnjacima).
Pravo na kažnjavanje dece u porodici kao intimnoj sferi isto je što i pravo na „intimni zločin”. Ovim pravom se istovremeno ukida distinktivni (posebni) karakter ponašanja dece, a to znači da se od dece traži da se ponašaju kao što se ponašaju odrasli. Bio bi to kraj modernog društva. E, sada, namrgođen, Duško Radović mora zagrmeti: „Decu treba tući čim primetite da liče na vas!”
Tradicionalni koncept vaspitanja je jedan od koncepata tranzicije deteta u odraslu osobu. Izraz vaspitanje gubi na teorijskom značaju. Zamenio ga je izraz socijalizacija. Promena je suštinska i u tom smislu što koncept socijalizacije ne uključuje batinanje kao vaspitni princip.
Nota bene: Iz komentarâ na sajtu ,,Politike” na Milivojevićev tekst golim okomse vidi da šira javnost na donošenje zakona kojim se zabranjuje „udaranje vlastitog deteta po guzi” poseže za floskulom: „To nama Zapad nameće!” Ovi sa Zapada mogu samo uzvratiti: „Vi ste za nas, takvi kakvi jeste, Zapad, ali onakvi kakav smo mi bili pre sto, a možda i petsto godina”.
*Profesor sociologije, Pedagoški fakultet u Somboru
Mile Nenadić
objavljeno: 14.12.2011
