Izvor: Politika, 02.Nov.2011, 01:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bankarski kartel

Kartelsko sporazumevanje zakonom je zabranjeno u civilizovanom svetu, jer donosi ekonomsku štetu. Ono je, pod pretnjama kazni, zabranjeno i u Srbiji

Ekonomska nauka je odavno zaključila da je konkurencija bolja od monopola, kao i da je slobodno formiranje cena bolje od dogovaranja grupe proizvođača o njima. O tome nema spora ni među različitim školama ekonomske misli. Ograničavanje konkurencije među bankama dovodi do povećanja njihovih profita, ali i do opštih gubitaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na planu efikasnosti i obima pruženih usluga u zemlji.

Elem, polovinom prošlog meseca Narodna banka ponosno je saopštila da je na sastanku guvernera sa bankarima postignut sporazum da se tokom Nedelje štednje ne povećavaju kamatne stope koje banke nude stanovništvu za oročene štedne uloge, a sve u navodnu opštu korist.

Kako okarakterisati ovaj džentlmenski sporazum? Obrni-okreni, nikako drugačije nego kao kartelski sporazum u organizaciji Narodne banke. Da se o tome radi jasno je iz same definicije kartela: to je sporazum firmi (u ovom slučaju banaka) o fiksiranju cena (u ovom slučaju kamata) na štetu klijenata (ovde štediša). To što je inicijator sklapanja kartelskog sporazuma NBS, odnosno njen guverner, ništa ne menja na suštini stvari. Čak štaviše, pogoršava je, pošto je jedna važna državna institucija inicirala stvaranje kartela.

Kartelsko sporazumevanje zakonom je zabranjeno u civilizovanom svetu, jer donosi ekonomsku štetu. Ono je, pod pretnjama kazni, zabranjeno i u Srbiji. Naš zakon o zaštiti konkurencije smatra nedozvoljenim „izričite ili prećutne dogovore... kojima se... neposredno ili posredno utvrđuju... kupovne ili prodajne cene” itd. Nema sumnje da ovde imamo izričit dogovor o utvrđivanju cena jednog finansijskog proizvoda.

Pitanje je šta će učiniti Komisija za zaštitu konkurencije, čiji je zakonski zadatak da štiti konkurenciju od prekršitelja. Ona bi morala u ovom slučaju da pokrene postupak po službenoj dužnosti, budući da postoje javne informacije koje jasno indiciraju postojanje tzv. restriktivnog sporazuma.

Neposredno oštećena strana biće štediše. Umesto viših, dobiće niže kamatne stope. I zaista, preliminarni pregled ponude na početku Nedelje štednje pokazuje da se banke drže dogovora i da je limit postavljen na oko pet odsto za oročavanje evra na godinu dana. Koristi od ovog dogovora imaće banke i dužnici.

Još važnije, teško da može ostati bez negativnih posledica politika niskih kamatnih stopa u vreme kada veoma rastu bankarski rizici. Naime, evropska kriza državnih dugova već ugrožava banke (otpis grčkog duga), a preti još groznijim posledicama. U okolnostima rasta rizika, normalno bi bilo očekivati kompenzatorno povećanje kamatnih stopa na depozite, a kako bi se povećala štednja i ojačale banke ili kako bi se makar sprečilo odlivanje štednje usled tih istih rizika. Ali ne, NBS inicira smanjenje kamatnih stopa u vreme povećanih rizika, što je, blago govoreći, teško razumljiva strategija.

Takva politika lako može dovesti do odliva depozita iz banaka, budući da deo štediša može proceniti da je rizik držanja para u bankama prevelik za date kamatne stope. Ovde su štediše prevarene nekoliko puta (stara devizna štednja, Dafina i Jezda) i poverenje u snagu bankarskog sistema još uvek nije veliko.

NBS očekuje da će smanjenje kamata na depozite dovesti i do smanjenja kamatnih stopa koje banke naplaćuju na kredite. Bojim se da je to pojednostavljeno rezonovanje. Prvo, smanjenje kreditnog potencijala banaka zbog smanjenja depozita može, uz datu tražnju za kreditima, dovesti čak do povećanja kamatnih stopa na kredite. I drugo, kada su se već jednom „džentlmenski” dogovorile oko za sebe povoljnih kamatnih stopa, zašto banke ne bi zaobišle konkurenciju još jednom i zadržale kamate na kredite na istom nivou ili ih čak povećale? Džentlmeni se lako dogovaraju kada im je to u interesu i kada imaju podršku guvernera.

Pošto je u javnosti bilo nepovoljnih komentara „džentlmenskog dogovaranja”, to je NBS tu skoro pokušala da nas razuveri. Mislim da je saopštenje skandalozno iz dva razloga: prvi je licemerno zaklinjanje u slobodnu utakmicu u trenutku kada se brani sopstvena uloga u kartelskom sporazumu. Drugi je zamajavanje javnosti pozivanjem na nekadašnju američku zabranu naplate kamate na depozite po viđenju, što nije relevantno zbog toga što primer jedne zemlje ništa ne dokazuje, što se kod nas radi o drugoj vrsti depozita (na oročenu štednju, koji u SAD nikada nisu bili ograničavani) i što je u SAD ta kamatna stopa bila zakonom zabranjena, a ne rezultat kartelskog sporazuma u režiji centralne banke. U SAD bi predsednik FED-a u ovakvoj situaciji podneo ostavku da ne bi ubrzo bio smenjen.

Boško Mijatović

objavljeno: 02.11.2011

Nastavak na Politika...