Izvor: Politika, 18.Sep.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ban Ki Vuk
I Makedonija ima kandidata za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Vlada u Skoplju objavila je da je potencijalni naslednik Ban Ki Muna nekadašnji ministar spoljnih poslova Makedonije i nekadašnji predsedavajući Generalne skupštine UN, Srđan Kerim.
Iako se on ne kotira najbolje na međunarodnim diplomatskim kladionicama, Makedonci su ipak odlučili da iskusnog igrača uključe u trku za prestižnu fotelju na Ist Riveru. Računaju, valjda, ako je došao red na istočnu Evropu da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da generalnog sekretara UN, zašto da se ne uključe u trku? Šta mogu da izgube?
Za sada se, kao kandidati iz regiona, od Kerima mnogo bolje kotiraju sadašnja direktorka Uneska Bugarka Irina Bokova, kako zbog svog bogatog diplomatskog iskustva, tako i zbog svojih veza sa Hilari Klinton, što znači da Bokova, zapravo, surfuje ka UN na talasu američke podrške. Kako u neformalnim diplomatskim krugovima sve više preovladava mišljenje da bi Ban Ki Muna trebalo da nasledi žena, stižu i žene kandidati, pa je ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić takođe oglasila svoju zvaničnu kandidaturu. Šta Hrvatska ima da izgubi?
A šta čini Srbija? Glasno ćuti, iako je ponovo na glasu kao lider u regionu. Iako ima Vuka Jeremića koji je, poput Kerima, bio i šef diplomatije, i predsedavajući Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. S tom razlikom što bi šanse Vuka Jeremića, naravno ukoliko bi dobio podršku srpske vlade, bile daleko veće ne samo od Kerimovih, već možda i od pomenutih dama. Vuk ne bi morao da se presvlači u Crvenkapu ni zbog eventualnog geopolitičkog feminizma.
Zašto se onda Vlada Srbije toliko premišlja da kandiduje Jeremića za Ban Ki Vuka? Time bi pokazala ne samo da ima dostojnog predstavnika za šefa svetske organizacije, već bi i, u slučaju da Vuk ne prođe i ostane gladan, ostvarila znatnu kolateralnu dobit od njegove kandidature. Naime, reč je o globalnoj političkoj promociji Srbije, bez potrebe da se takvo oglašavanje zakupljuje. Malo li je, na ovu skupoću?
Da li je, možda, razlog za tišinu u Nemanjinoj 11 i to što bi, nesumnjivo ambiciozni Ban Ki Vuk vremenom počeo da sve više i više raste, iako je, u svojoj 40. godini, dostigao 170 centimetara, te bi počeo da sneva – kako se od Vuka postaje Vučić? Ali, kako se gensek UN bira sledeće godine, a mandat mu traje pet godina, što u balkanskom vremenskom kalendaru predstavlja čitav jedan vek, pre će biti da Vučić i Vuk tvrde pazar, očekujući, valjda, da izvuku što više jedan od drugog.
Ako, kojim čudom, a čuda se dešavaju, zar ne – Vuk postane generalni sekretar UN, njegova eventualna evolutivna kontrarevolucija, da poraste u Vučića, biće ostvariva tek posle šest godina. Za to vreme, ko zna kako će izgledati svet, kakvi ćemo biti mi, a kakvi će biti i Vuk i Vučić. Ili, što bi se reklo, ko živ, ko mrtav!
Zato vlada treba da kandiduje i podrži Vuka, makar to i činila kao lisica!
