Izvor: Blic, 17.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajke nikad potrebnije
Bajke nikad potrebnije
Gost 'Platoa', Džoana Haris, svetski je poznata spisateljica čija se dela u Britaniji nedeljno prodaju u 60 hiljada primeraka. Pomenimo i činjenicu da je po njenom romanu 'Čokolada' snimljen film sa Žilijet Binoš i Džoni Depom. Zahvaljujući 'Platou', i domaća publika je mogla da se upozna sa njenim delima ('Čuvari obale' i 'Kupinovo vino').
Nasmejana i ljubazna pričala je Džoana (1964.) o tome kako je većina njenih knjiga smeštena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u male zajednice, kako još uvek voli Žil Verna i dečiju književnost, kako je napisala i kuvar, koji je i svojevrstan dnevnik. U razgovoru za 'Blic' Džoana je rekla i da ne postoje suštinski male stvari.
'Pišem o onome što zaokuplja ljude u svakodnevnom životu, pišem o ljudima koji vole svoju decu, ljudima koji špijuniraju svoje komšije, ljudima koji vole da kuvaju, ljudima koji se plaše starosti. Sve te stvari samo su naizgled male'. Hrana, kao i kult spremanja hrane ima veoma važno mesto u vašim delima. Šta za vas znači hrana?
- Svi ljudi na svetu su na neki način povezani preko hrane, hrana povezuje različite kulture. Hranu koristim kao dobar način da moja čitalačka publika na svojevrtan način upozna, na primer, Francuze. Postoje ljudi kojima hrana služi kao sredstvo utehe. Svuda u svetu postoje ljudi koji se sećaju detinjstva kroz hranu, kroz insistiranje na specijalitetima svojih baka. Jelovnik jedne nacije je njen važan reprezent.
U vašim delima čini se veoma je važan i element bajke?
- U pravu ste, postoji jedan snažan element bajke u mojim knjigama koji ima mnogo toga zajedničkog sa klasičnim bajkama, mitovima ili folklorom. Što ni u kom slučaju nije beznačajno ni u životu čoveka koji možda ne voli da čita. Hoćete da kažete kako svi imaju potrebu za mitovima ili iluzijama?
- Mislim da su iluzije, ili zovite ih kako hoćete, važne za sve. Živimo u teškom vremenu i mislim da nećemo pogrešiti ako kažemo da nam bajke nikada nisu bile potrebnije. Znate, svojevremeno bajke nisu bile stvarane samo za decu već za odrasle. Često su to tamne i teške priče, jer su oslikavale okrutna i brutalna vremena. Bez obzira na svu tehnologiju i elektroniku mi se suštinski nismo mnogo promenili. Još uvek nam je potrebno da verujemo kako čudo može da se dogodi i da ljubav može da nas sapase. A šta je to što muči zapadnog čoveka koji ima mnogo bolji standard od ljudi na ovim prostorima?
- Život u Americi i Zapadnoj Evropi daleko je od blagostanja. Jedan od problema savake bogate zemlje je i u tome da više novca istovremeno iznači i više polarizacije, društvenog podvajanja. Ono što se vidi u medijima obično je različito od realnosti. Mislim da u Engleskoj u poslednjih 100 godina nije bilo toliko siromašnih ljudi kao što ih ima sada. Novac čini ljude sebičnima. Vratimo se vašim delima; jeste li očekivali da ćete biti tako čitani?
- Nisam. To je bilo veliko iznenađenje za mene. Jer, i pre 'Čokolade' sam pisala knjige ali one nisu bile prodavane u 60.000 primeraka nedeljno. A vaši prvi utisci o Beogradu?
- Dve stvari su me zaprepastile: prvo, imate mnogo knjižara i divno je videti toliko ljudi koji su zainteresovani da čitaju. I drugo, srdačnost i dobrodošlica koju sam osetila, kao i zainteresovanost za to što radim. Tatjana Nježić
