Izvor: Vostok.rs, 02.Maj.2013, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Avganistan u objektivu Alberta Alpocija
02.05.2013. -
Rusija u martu predsedava SB UN. Za vreme ruskog predsedavanja glavno pitanje će biti Avganistan. Imajući u vidu najnovije događaje i planirano povlačenje zapadnih trupa iz zemlje do 2014. godine, Glas Rusije započinje novi ciklus emisija posvećenih problemima vezanim za avganistansku kamapnju.
U našim prilozima potrudićemo se da analiziramo pitanje sa nekoliko tačaka gledišta. Emitovaćemo intervjue sa ljudima koji znaju izbliza šta je to Avganistan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << kao i sa nizom eksperata među kojima su fotoreporteri, novinari, istoričari.
Ciklus emisija otvara intervju Avganistan očima Italijana sa Albertom Alpocijem, čiji je objektiv zabeležio momente života u Avganistanu.
Kako je započela vaša strast prema fotonovinarstvu i zašto ste rešili da postanete vojni reporter?
- Ljubav prema fotonovinarstvu se pojavila u želji da ispričam, svedočim o događajima koje sam lično proživeo. Uvek sam se pitao zašto da se fotografiše ono što je svima pred očima? Rešio sam da fotografišem ono što ne mogu svi da vide, i hvala Bogu, nemaju mogućnosti da prožive. Zato oni mogu da shvate koliko je lep život koji vode. Svojim fotografijama želim da pokažem rad Italijana van granica domovine, daleko od reflektora, štrajkova, reči. Cilj njihovog rada je da izgrade nešto daleko od domovine. Primetio sa da ovi ljudi ne rade u prvom redu za novac. Oni vole to što rade.
Koje epizode ste najbolje zapamtili?
- Volim uvek da kažem da sam u ratu u Avganistnu našao mir. Kod kuće u miru stalno sam u ratu. U Avganistnu sam saznao šta je to poštovanje, ljudsko zajedništvo gde je važan ne pojedinac, već grupa. Ljudi su ujedinjeni da zajedno grade, a ne da ruše. Ovde reč ”hvala” dobija ponovo svoje značenje. Avganistan je toliko daleko od naše stvarnosti da sve može da se učini neobičnim.
Kakvim su vam izgledali odnosi između italijanske armije i avganistnskog stnovništva?
- Oni sarađuju. Među stanovnicima i armijskim starešinama se vodi dijalog u skladu sa potrebama: izgradnja bunara, škola... Mi smo saveznici stnovništva, vojske i policije Avganistana. Odnosi su pozitivni, našim prisustvom uspostaljamo bezbednost i strukture koje ranije nisu postojale. Dajemo mogućnost narodu da naše put kojim da ide, ali budućnost treba da gradi sam narod. Vrlo je važno istaći da u zemlji gde je položaj žene još u razvoju, italijanska armija je uvećala prisustvo žena vojnika. Poslednjih godina u avganistanskoj armiji i policiji mnogo je više predstavnica slabog pola.
Šta po vama zapadni, između ostalog italijanski mediji ne govore o Avanistanu?
- Sve je relativno. Vesti je malo, ali ima ih. Mediji ne stavljaju akcenat na aspekt izgradnje. U većini vesti donose informacije o razaranjima. Na kraju krajeva, govore o Avganistanu u onim slučajeviam kada se dešavaju neki incidenti, žalosni događaji, teroristički akti. Smatram da je glavno pokazati izgradnju. Važno je objasniti da međunarodni odnosi povezuju Avganistan sa Zapadom. Stabilizivati situaciju u Avganistanu znači stabilizovati situaciju u našim zemljama. Ne pominje se često da je ovde reč o međunarodnoj misiji, normiranoj rezolucijom 1386 UN iz 2001. godine. To nije nacionalna italijanska misija. Treba takođe pažljivije pročitati drugi deo člana 11 italijanskog Ustava, gde je reč o međunarodnim misijama. To će pomoći da se razabere situacija. Američka misija nema ništa zajedničko sa međunarodnom mirovnom misijom.
Treba napomenuti da je Italija uključena ne samo u avganistansku međunarodnu misiju, već takođe u libansku, kosovsku. Italija sprovodi misije protiv pirata i ”bezbedne puteve” pod upravom Ministarstva odbrane.
Kakve su po vama posledice vojne operacije u datom trenutku? Lokalno stanovništvo je počelo više da podržava talibane?
- U slučaju misije u Avganistanu oružje je neophodni uslov za stvaranje bezbednosti. Pred izgradnju bilo koje strukture važno je u prvom redu osigurati bezbednost. Povodom posledica: primetio sam da je situacija na putevima postala manje opasna. Ove godine sam se vratio u Avganistan i obratio sam pažnju na to da pored putea deca igraju lopte, za godinu dana nešto slično nisam video! Stanovništvo ne podržava talibane. Ovde je još jedna greška. Talibani nisu samo Avganistanci. U njihovim redovima mogu da se nađu Pakistanci, Kinezi, Čečeni. Stanovništvo ne podržava kriminalne grupacije. Naše prisustvo pozdravlja lokalno stanovništvo pošto oni vide da zahvaljujući našoj pomoći mogu da otvaraju prodavnice, trguju. Kada bi bila suprotna situacija, i lokalni stanovnici bi podržavali kriminalne talibane, stiuacija ne bi bila bezbedna, pošto oni rađaju strah, nasilje i ucenu.
Koliko vam se ubedljivom čini tačka gledišta Alberta Alpocija? Pišite nam! Pratite naše nove intervjue!
Di Trani Luka,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
