Izvor: Politika, 18.Dec.2012, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Argument sigurne treće zemlje
U zemljama u kojima su smanjene finansijske i socijalne subvencije i skraćena procedura razmatranja azila došlo je i do smanjenja broja azilanata
Strani investitori, po pravilu, nisu zainteresovani za ulaganja u manje atraktivna i nerazvijena područja. Zato preostaje da naša država, koliko joj sada mogućnosti dozvoljavaju, ulaže finansijska sredstva u razvoj onih opština iz kojih dolazi najveći broj potencijalnih tražilaca azila, ali je neophodno takođe da se i lokalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samouprave, mediji, NVO itd. maksimalno angažuju na demotivisanju naših građana za njihov odlazak iz Srbije. Ovo i zbog njih samih, jer kao lažni azilanti gube pravo da ponovo putuju u zemlje EU, ali i zbog toga što Srbija vidi bezvizni režim kao najkonkretniju korist koju su do sada državljani Srbije mogli da osete na putu ka evropskim integracijama. Svesni smo da se taj režim može promeniti, ali se nadamo da do toga neće doći, odnosno da će Srbija i zemlje EU preduzeti sve mere kako do toga ne bi došlo. U tom smislu, naša vlada je preduzela određene mere: pojačana kontrola naših građana prilikom izlaska iz zemlje u prethodnom periodu doprinela je da sa granice bude vraćeno oko 5000 lica potencijalnih tražilaca azila; ostvaruju se stalni i neposredni kontakti s nadležnim organima, pre svega, sa zemljama u kojima se beleži najveći broj lažnih azilanata iz Srbije; radi se na izmenama Krivičnog zakonika, kojim će se zloupotreba prava slobodnog kretanja i boravka u zemljama „šengen zone” kažnjavati zatvorom...
Prema tome, nadležni organi Republike Srbije ozbiljno pristupaju ovom procesu, ali je potrebno implementiranje i nadležnih organa u EU u cilju suzbijanja broja azilanata iz naše zemlje. Činjenica je da je u zemljama u kojima su smanjene finansijske i socijalne subvencije i skraćena procedura razmatranja azila došlo i do smanjenja broja azilanata. Potrebno je takođe da sve članice unije proglase Srbiju za „sigurnu treću zemlju”, što bi značajno ubrzalo donošenje odluka o zahtevima za azil. To su ujedno i argumenti koje naša diplomatsko-konzularna predstavništava (DKP) iznose u razgovorima s nadležnima iz zemalja EU.
Treba imati u vidu i to da naša DKP uglavnom nemaju direktan kontakt s azilantima: formalno, dok zemlja imigracije razmatra zahtev za azil, podnosilac zahteva nema pravo, a ni razlog da komunicira s matičnom državom i njenim predstavnicima. Jer kad čovek doputuje u neku zemlju s namerom da podnese zahtev za azil, on to, po pravilu, čini u policijskoj upravi te zemlje. Od tog trenutka počinje procedura utvrđivanja činjenica u vezi sa zahtevom, a osoba se upućuje u neki od centara za smeštaj azilanata. U tom periodu kontakt s našim DKP nije potreban, izuzev u situacijama kada azilanti odustanu od tog zahteva i dolaze u naša predstavništva radi izdavanja putnog lista za povratak u Srbiju.
Od toga da li će biti nastavljena tendencija porasta broja tražilaca azila iz Republike Srbije u zemlje članice EU u narednom periodu, zavisiće i izglasavanje odluke o suspenziji vizne liberalizacije našoj zemlji, koju treba da podrži svih 27 država članica EU.
Šani Dermaku*
*Pomoćnik ministra spoljnih poslova Republike Srbije
objavljeno: 18.12.2012.
