Izvor: Politika, 27.Dec.2012, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Argument ili izgovor
Povodom teksta ,,Neznanje, nerazumevanje, podvala i neistina”, ,,Politika”, 27. decembra
Zbog ograničenog prostora, odmah ću preći na primedbe koje je na moj tekst napisao kolega Boris Begović (u daljem tekstu KBB).
Prvo, KBB tvrdi da razdvajanje vlasništva i upravljanja samo po sebi tu ne igra nikakvu ulogu, a danas se upravo zbog toga pojavljuje veliki (takozvani agencijski) problem – kako obezbediti da menadžer u privatnom ili državnom preduzeću, radi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u najboljem interesu vlasnika, bio on država bio privatno lice. Tako nobelovac Džozef Stiglic (u novoj knjizi, Freefall – America, Free Markets and the Sinking of the World Economy) piše: „Osnovna razlika je u tome što se krajnji vlasnik u jednom slučaju (kod državnog vlasništva) pojavljuje kao građanin i deluje kroz različite državne institucije, a u drugom slučaju (kod privatnog vlasništva) deluju kroz različite forme posrednika, kao što su penzioni i investicioni fondovi čiju delatnost, po pravilu, ne mogu realno da kontrolišu... Američkim korporacijama (kao i mnogim drugim zemljama) samo nominalno upravljaju njeni akcionari. U praksi njima upravljaju menadžeri koji to rade u svom interesu. U mnogim korporacijama (čije akcije su disperzovane na ogroman broj vlasnika) većina članova saveta direktora bira se po želji menadžera, a oni su prirodno zainteresovani da tamo budu ’njihovi ljudi’. Savet direktora odlučuje o visini nagrade menadžera, a menadžment kompanija s druge strane obezbeđuje odlične naknade za članove saveta direktora.
Drugo, na bazi podataka koje navodim iz studije kompanije Cullen international (zvanično angažovana od Evropske komisije za analizu telekomunikacionog tržišta zemalja jugoistočne Evrope koje nisu u EU) da je opterećenost u ,Dojče telekomu u samoj Nemačkoj 289 korisnika po zaposlenom, a u Makedoniji 800, u Mađarskoj 806, KBB zaključuje kako smatram da je za društvo dobra mala opterećenost zaposlenih. Iz navedenih podataka se može zaključiti da to ima veze sa poštovanjem prava zaposlenih u pojedinim zemljama, odnosno sa činjenicom da Dojče telekomu nije dozvoljeno da se u Nemačkoj prema zaposlenim odnosi kao u Makedoniji i Mađarskoj (gde su tri puta više opterećeni – a uz to su i mnogo slabije plaćeni – nego zaposleni iste kompanije u Nemačkoj).
Treće, na bazi podataka iz iste studije da su cene telekomunikacionih usluga najniže u Srbiji, KBB ističe da poređenje cena ne daje mnogo informacija o tome šta se zaista događa na tržištu telekomunikacija, što je pre izgovor nego valjan argument.
Redovni profesor univerziteta
Jovan B. Dušanić
objavljeno: 28.12.2012.
