Izvor: Politika, 15.Maj.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apsolutna trećina
Manje od jedne trećine građana (30 odsto) veruje da je demokratija bolja od drugih oblika vladavina, pokazalo je istraživanje Nacionalnog instituta za demokratiju i Cesida sprovedeno uoči martovskih parlamentarnih izbora u Srbiji. Upravo na tim izborima su građani Srbije izabrali novi sastav parlamenta, u kojem, prvi put od uvođenja višestranačja, sve stranke snažno podržavaju evropske integracije, dok su evroskeptične stranke doživele težak debakl. Ostaje sasvim nejasno šta se događa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u tom ogromnom međuprostoru srpskog društva, koji se nalazi između 30 odsto zagovornika demokratije kao najboljeg političkog sistema i 100 odsto evropskih integracionista među poslanicima? Jesu li to isti ljudi ili su možda različiti sistemi ? Ili jednostavnije postavljeno – šta to građani Srbije ne mogu da oproste demokratiji, ali im nimalo ne smeta kod evropskih integracija?
U odgovaranju takvih pitanja mogla bi da pomogne ironična ocena jednog od domaćih evropskih entuzijasta koji nije imao previše obzira za osetljive duše ovdašnjih licenciranih demokrata kada je rekao – pa ovdašnju demokratiju su probali, a o evropskoj još maštaju. I nadaju se da će, kada do Evrope dođe, neko ipak kontrolisati lokalne evropejce kako ne bi previše ogrezli u tranziciju, reforme bez robovanja tim pravilima ili zakonima koji ih usporavaju na tom putu.
Ima i sasvim drugih, nešto ozbiljnijih tumačenja prema kojima podrška evropskim integracijama zapravo ima osnove u spoznaji društva ili građana da je Srbija duboko poražena zemlja i da bi zato neko vreme, u svakom slučaju duže, bilo dobro da se izbegavaju nesporazumi ili sukobi sa moćnim zemljama. Čitava mala divizija sociologa, istraživača i komentatora je već objasnila uspon i pad demokratskog entuzijazma od 5. oktobra do danas. Ostalo je sasvim nejasno na koji se sistem vrednosti oslanja nova vlast, koja je glavni domaći kapital stekla na raskidu sa dosovskom kleptokratijom, ali je međunarodni ugled izgradila na zavetu da neće skrenuti sa dosovskog puta reformi.
Kako će Srbija postati suštinsko demokratsko društvo ako 25 odsto građana smatra da su demokratski i nedemokratski režim za ljude poput njih isti ili ako 24 odsto veruje da u nekim slučajevima nedemokratska vlada može biti bolja od demokratske? U svakom tranzicijskom društvu se obično pojavi neka neobjašnjiva sila koja iznenada pokreće stvar, pa se zato očekuje da će i u Srbiji ta ista stvar biti naglo i nezaustavljivo pokrenuta. Ali će taj jaz između ljudi koji veruju u demokratiju i Evropu ostati isti. I vladajuća stranka, pored već pomenute neobjašnjive sile, moraće da razmisli kako da premosti taj prazan hod od 70 odsto.
Batić Bačević
objavljeno: 16.05.2014.
