Izvor: N1 televizija, 15.Feb.2018, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Antić: Velike sile nisu želele da imamo "Sretenjski ustav"

Istoričar Čedomir Antić, govoreći o Sretenjskom ustavu, navodi da velike sile tog vremena nisu želele da jedna siromašna zemlja na Balkanu dobije ono što nisu imale ni njene zaštitnice. Trajao je kratko, nije bilo sazrelo vreme za njega, ali je bio slobodouman, naveo je. Prvi srpski ustanak je bio najveći ustanak u istoriji Osmanskog carstva, kaže.

Izvesno je da je 1804. godine srpski narod ušao u sadašnju fazu moderne istorije, prvi je među balkanskim narodima ušao >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << u proces stvaranja nacije i nacionalne države, i da je to vreme bilo vreme oslobođenja i modernizacije.

To je takođe, dodaje, i datum kada je donet (1835. godine) prvi Ustav (Sretenjski) na Balkanu. Istina, trajao je kratko, ali je bio slobodouman, i bio je to jedan "francuski zasad u osmanskom vrtu", rekao je gost N1.

Čak i u doba realsocijalizma,1804. je bila na grbu komunističkom, uz 1941, istakao je.

Prvi srpski ustanak je bio najveći ustanak u istoriji Osmanskog carstva, ističe Antić. Kaže da su Srbi tokom devet godina uspeli da se bore protiv ogromnih sultanskih vojski, da su uspeli da izgrade skromnu državu, koja, doduše, nije imala podršku velikih sila. Ali navodi da je tada započet jedan put (koji je išao ka nezavisnosti 1878), i da je današnje vreme, na neki način, posledica toga.

Velika je stvar to što je pokušano sa jednim takvim ustavom kakav je bio "Sretenjski", kaže istoričar. On napominje da je te 1835. godine možda jedan ili dva procenta građana bilo pismeno, da je ukupno bilo milion stanovnika, da je Beograd imao svega 11-12.000 stanovnika.

Dodaje da je teško bilo to uspostaviti, da su na skupštini od vladara tražili da da kišu i slično. Očigledno da nije sazrelo vreme za to tada, ali velika je stvar da je pokušano, dodaje. Velike sile onog vremena nisu želele da Srbija, jedna mala, siromašna zemlja na Balkanu, dobije ustav, a njene velike zaštitnice - njen sizeren Otomansko carstvo i protektor Rusija, nisu imale takav akt, navodi gost Dana uživo.

On je naveo da je trebalo da prođe 40 godina da Otomanskom carstvu bude nametnut prvi ustav, a da je Rusija prvi takav najviši akt dobila tek 1905. Dodaje da je Velika Britanija je štitila Otomsansko carstvo, i da nije želela emancipaciju Srba.

Turskim ustavom 1838. Srbija je izgubila, to je bio jedan veliki kompromis, navodi.

Antić kaže da je to najdugotrajniji Ustav u srpskoj istoriji ("turski", iz 1838), ali njime je turska vlada dobila mogućnost da utiče na politiku u Srbiji, da potvrđuje srpske vladare, što ranije nije bio slučaj, jer je knez Miloš imao priznato nasleđe u porodici, a bio je i poslednja sudska instanca za tada vrlo moćni Državni savet.

Tada je postojala velika prednost - da se prihvataju novine, što nije slučaj danas, kaže Antić. "Mi smo danas nacija starog stanovništa, imamo višak loših uspomena, kad je reč o promenama, a nismo svesni da su promene neophodne, a u naprednim društvima one su stalne, kako je rekao Bendžamin Dizraeli", zaključuje gost Dana uživo.

Celo gostovanje pogledajte u videu:

Izvor: N1

Nastavak na N1 televizija...