Izvor: NoviMagazin.rs, 28.Nov.2018, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andrej Zarević: Zatezanje
Dva entiteta u latentnom višegodišnjem sukobu koji opterećuju ne samo njihove odnose već i odnose u Evropi i, naposletku, odnose velikih sila, imaju velike mogućnosti da svima zakomplikuju život praktično ni iz čega, a da se pri tome njihovim žiteljima život nikako ne promeni nabolje.
Posebno ako zaduženi da te živote poboljšaju ne rade na tome. Kako se bez poštovanja i želje za međunarodnom saradnjom dolazi do nestabilnosti, tenzija i otvorenog sukoba, moglo se >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << videti pre nekoliko dana. I to ne u našem slučaju s Kosovom, taksama, učlanjenjima i priznanjima već na većoj i opasnijoj sceni – između Ukrajine i Rusije.
Ukrajina tvrdi da su tri broda njene ratne mornarice plovila prema lukama u Azovskom moru kroz Kerčki moreuz, jedini morski put do istoka Ukrajine, na kojem je Rusija izgradila most s ciljem da poveže anektirani Krim sa ostatkom svoje teritorije. Ukrajina tvrdi da je sve radila po propisima i da je obavestila ruske vlasti o prolasku svojih brodova, pozivajući se na sporazum iz 2003. o neometanom pristupu Kerčkom moreuzu i Azovskom moru. Rusija, sa svoje strane, tvrdi da su tri ukrajinska vojna broda prekršila više članova Konvencije UN o morskom pravu i da su presekla granicu Rusije. Ukrajinski brodovi su, prema ruskoj verziji, ušli u privremeno zatvorene vode Rusije i izvodili opasne manevre, ne reagujući na zahteve ruskih brodova koji su ih pratili da se zaustave. Potom su ruske snage pucale, zarobile ukrajinske brodove i članove posade.
Zapadni komentatori tvrde da je međunarodno pravo na strani Ukrajine, ali isto tako i da Rusiji neće pasti na pamet da prizna da je išta prekršila. Rusija i njene pristalice optužuju Kijev za kršenje međunarodnog prava i provokacije. Skoro da je potpuno nevažno ko je tu u pravu jer su svi odavno odabrali strane i teško da će ih nešto uveriti da se predomisle. Incident bi uskoro mogao biti samo jedan u nizu događaja u rusko-ukrajinskim odnosima koji pokazuju koliko je teško doći do saglasnosti kada je poverenje izgubljeno – šta se dešava kada se silom rešavaju odnosi među susedima.
Još jedna lekcija poslednje ukrajinsko-ruske krize došla je direktno iz Kijeva – kako je lako zloupotrebiti situaciju za neku korist, političku ili kakvu drugu. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko predložio je da Ukrajina uvede ratno stanje, što je parlament prihvatio. Na takav korak Kijev se nije odlučio ni u vreme najžešćih borbi na istoku Ukrajine, ni kada je Rusija silom pripojila Krim. Ali jeste sada. Četiri meseca pred predsedničke izbore. Čak i sa smanjenim rokom ratnog stanja – 30 umesto 60 dana i samo u oblastima blizu Rusije, da se kao ne ugroze predsednički izbori za četiri meseca. I da ne dođe do smanjenja građanskih prava, naoko oštra Porošenkova reakcija mogla bi da mu donese glasove. Kad već četiri godine ništa nije uradio, na primer, na smanjenju korupcije, koja je među evropskim zemljama jedino veća u Rusiji, prema međunarodnim organizacijama.
