Izvor: Politika, 28.Feb.2012, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anđa i Sreja
Ako se kao reditelj, eufemistički rečeno, i nije proslavila, Andželina Džoli jeste dobra glumica
Film Andželine Džoli „U zemlji krvi i meda” – iliti u „Zemlji krvi i mesa”, kako ga je preimenovao gradonačelnik Zagreba Milan Bandić – u ovdašnjim bioskopima doživljava fijasko.
Pošto je rasprava oko ovog „uratka”, uz dževu podignutu povodom smene Sretena Ugričića, predstavljala jedan od dva „sadržaja” kojima je javnost u proteklom periodu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najbezdušnije maltretirana, Andželinin neuspeh dovodi u pitanje tezu da je svaka reklama dobrodošla i da nije bitno ni šta si uradio ni kako si uradio ako si se dovoljno puta pojavio u medijima.
Pre nego što je film počeo da se prikazuje, a rasprava o njemu je na neviđeno vođena nadugo i naširoko, Andželina je, više nego na Ugričića, podsećala na Andreja Nikolaidisa, čijim su se pamfletističkim sočinjenijem bavili svi, a gotovo nikome, čitao ga ili ne, nije bilo jasno šta je, osim što je izjavio ljubav terorističkim aktivnostima, „pisac”, zapravo, hteo da kaže.
Nakon bioskopskog fijaska, koji nije samo „lokalnog” nego je, po raspoloživim informacijama, i „globalnog” karaktera, sličnost rediteljke Džoli sa Ugričićem, ipak, postaje dominantna.
Nečuvena medijska promocija koju je istaknuti kulturni radnik, kako ga je duhovito okarakterisao Svetislav Basara, doživeo nakon što ga je vlada, posle više od deset godina stolovanja, smenila sa funkcije na koju ga je vlada i postavila – kažu knjižari – nije dovela do veće čitanosti Ugričićeve proze.
Tako sa bivšim Prvim bibliotekarem stvari stoje na lokalnom nivou. Što se tiče „globalnog” nivoa , što će reći, eventualnog rasta nepostojeće popularnosti pisca Ugričića na nemačkom tržištu – tu je, plašim se, sam sebi učinio lošu uslugu pojavivši se pod „originalnim” pseudonimom „Die Sreten”, zbog čega će publika zainteresovana za povredu njegovih funkcionerskih prava – ako takva tamo i postoje – kao autora teško da ga locira.
Ali budući da sam o Ugričiću mnogo pisao dok je bio na čelnom mestu, bilo bi red da ga poštedim dok se ne konsoliduje. A konsolidovaće se on, još kako, za to vam dobar stojim.
Popularna „Andža”, međutim, nije smenjena ni sa kakve funkcije, pa o njoj može da se piše bez „grizodušja”.
Što je režirala film koji loše prolazi – o tome neka brinu ona i njeni producenti. Ili samo ona, ukoliko je sama producent. Što je režirala film koji se uklapa u najcrnje, čak i tamo gde su kreirani, prevaziđene stereotipe o ratu u Bosni, nikako nije simpatično, ali to je njeno pravo na hir koji će na tržištu skupo da plati.
Jedino što je zaista nedopustivo jeste činjenica da se na kraju filma licitira brojem žena silovanih tokom bosanskog rata. To, pre svega, predstavlja strašnu uvredu za svaku ženu koja je tokom tog rata silovana. A tih žena – „Bosanaka” kako stoji na platnu, a Džolijeva objašnjava kako su „Bosanake” žene svih nacionalnosti koje su živele u Bosni!? – svakako nije bilo malo. A i da je bila samo jedna – ne zaslužuje da se njena tragedija koristi za manipulaciju bombastičnim ciframa.
Uprkos tome, međutim, nema smisla pljuvati celokupan lik i delo ove prelepe žene. A ne pljuju ga samo srpski patrioti nego i „drugosrbijanske” filmadžije, kojima ne smeta stereotipno prikazivanje Srba nego, gle čuda, to što Andželina, kažu, nije nikakva glumica.
Ako se kao reditelj, eufemistički rečeno, i nije proslavila, Andželina Džoli jeste dobra glumica. I to je vidljivo čak i u komercijalnim limunadama u kojima često igra, a koje su, opet, čak i takve, komercijalne i limunade, za dela većine ovdašnjih kinematografa – remek-dela.
Pre nekoliko dana, u jednoj televizijskoj emisiji, tako, Gorčin Stojanović, reditelj po obrazovanju, a po vokaciji stručnjak opšte prakse, izjavio je kako ne gleda ni filmove u kojima Andželina glumi, a pogotovo one koje ova žene režira.
Nije lepo, a ni džentlmenski od Gorčina. Posebno zbog toga što Anđa, siguran sam, njegove rediteljske „podvige” oduševljeno prati.
Vladimir Kecmanović
objavljeno: 28.02.2012.
