Izvor: Vostok.rs, 26.Nov.2013, 07:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Američko zamazivanje očiju srpskoj javnosti

26.11.2013. - Trebaće im ukupno još 1.420 godina da plate ono što su divljački uništili

Amerikanci su od 2001. godine donirali Srbiji 844 miliona dolara. Samo materijalna šteta od američkog bombardovanja iznosi 120 milijardi dolara. Ako nastave ovim tempom trebaće im još 1.420 godina da plate ono što su divljački uništili.

Američka državna agencija za međunarodni razvoj Ju-Es-Ejd (USAid) odlučila je da ove godine pet srpskih nevladinih organizacija donira >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << sa nešto više od milion dolara bespovratnih sredstava. Ovoga puta su Amerikanci, kako kažu, želeli da uspostave bližu saradnju i steknu veće poverenje među srpskim nevladinim organizacijama, pa su počeli da ih finansiraju direktno, bez posrednika, sa ciljem da ojačaju njihove kapacitete i efikasnije korišćenje bespovratnih sredstava.

Suzan Fric, direktorka pomenute američke misije u Srbiji je naglasila da će ovako uspostaviti bližu saradnju s „proverenim partnerima“ koji su već dokazali da imaju kapacitet da upravljaju sredstvima koja su im dodeljena.

Američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi je na ovo dodao da ovakav direktan način finansiranja organizacija civilnog društva, ali i srpskih državnih institucija od strane Ju-Es-Ejda predstavlja znak uspostavljanja „snažnijih veza između Srbije i SAD“, i podvukao da je jačanje kapaciteta nevladinih organizacija u Srbiji veoma važno za čitavu državu na njenom putu približavanja Evropskoj uniji.

Skoro 250 hiljada dolara dobila je NVO Građanske inicijative za unapređenje mladih i smanjenju njihove marginalizacije u južnoj i jugozapadnoj Srbiji ( geografski – jugozapadna Srbija bi bilo Kosovo ).

Organizacija Dostignuća mladih Srbije je dobila 260 hiljada dolara za podršku programima preduzetničkog obrazovanja u školama, Medijska koalicija skoro 250 hiljada dolara za rad na jačanju i podršci demokratizacije društva u Srbiji promovisanjem medijske pismenosti i nezavisnog i odgovornog novinarstva, 235 hiljada dolara dodeljeno je fondaciji Trag za unapređenja pružanja socijalnih usluga. Na kraju, Regionalnoj razvojnoj agenciji Sandžaka donirano je 65.000 dolara za unapređenje kvaliteta mlečnih proizvoda Pešterske visoravni.

Ju-Es-Ejd je u junu ove godine potpisao i prvi sporazum o direktnom finansiranju sa Vladom Srbije, što je označilo početak dvogodišnjeg Projekta za razvoj privatnog sektora sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj.

I sve bi ovo bilo lepo i kako reče gospodin Kirbi „u cilju snažnijih veza SAD i Srbije“ da nije bolnog i gorkog sećanja na pre skoro 15 godina razorenu srpsku zemlju i njenu infrastrukturu koju su divljački uništili baš poslodavci gospodina Kirbija u 78 dana neprekidnog bombardovanja Srbije.

Snage NATO-a predvođene Amerikancima su dejstvovale projektilima na 986 civilnih objekata, od čega je 119 potpuno uništeno, a 867 teško oštećeno. Na 113 lokacija bačeno je 50.000 projektila s osiromašenim uranijumom, a 57 objekata je gađano sa zabranjenim kasetnim bombama. Ovi podmukli napadi su su izvedeni na gradska područja na koja je izbačeno 156 kontejnera sa 37.440 kasetnih bombi. Ukupna materijalna ratna šteta je tada procenjena na 120 milijardi dolara, od čega je samo vojska, izuzimajući vojnu infrastrukturu na Kosovu i Metohiji, pretrpela štetu od devet milijardi dolara.

Tadašnja Jugoslavija je podnela Međunarodnom sudu pravde u Hagu tužbu protiv osam zemalja-članica NATO-a, ali se ovaj sud 2004.godine proglasio nenadležnim, zbog toga što u vreme podnošenja tužbe SRJ nije bila članica UN-a. U međuvremenu je nestala i Savezna komisija za utvrđivanje ratne štete, i taj posao je prenet na novonastale republike Srbiju i Crnu Goru, koje su prećutno od nadoknade štete odustale, zbog dodvoravanja Vašingtonu i Briselu vrhova vlasti u Beogradu i Podgorici.

Amerikanci su sa svoje strane odmah osporili nadležnost Međunarodnog suda pravde u Hagu, time što nisu prihvatili Konvenciju protiv genocida, i nisu dali izjavu kojom dozvoljavaju tom sudu da rešava njihove sporove sa drugim državama. Kada je u pitanju ovaj Haški sud, Amerikanci su se osamdesetih godina tu žestoko opekli, kada je bilo presuđeno da isplate štetu nanetu Nikaragvi, od čega se zvanični Vašington kasnije odbranio nasilnom promenom režima u Managvi.

U Srbiji nije bilo potrebe menjati režime, jer su svi dosadašnji, sa izuzetkom Vojislava Koštunice, ispunjavali ono što im je poručivao Vašington, pa je tako i zahtev za naplatu ratne štete završio u nečijoj fioci.

Sa druge strane Udruženje lica oštećenih u NATO bombardovanju, i dalje želi da ostvari obeštećenje za dve i po hiljade privatnih fizičkih i pravnih lica od kojih je dobilo ovlašćenja o zastupanju pred sudovima u zemlji i inostranstvu.

Procesi idu sporo, ali dobra strana je što i pored činjenice da građanski delikti zastarevaju u roku od tri godine, to ne važi za štetu koju su Srbiji naneli američki bombarderi. Amerikanci su tada dejstvovali bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, čime je učinjen akt povrede međunarodnog prava, a takvi akti ne zastarevaju.

Na sreću, i pamćenje Srbiju još dobro služi na pre 15 godina razorene gradove i sela, koje teško može da stave pod ružičaste naočare gospodin Kirbi i gospođa Fric. Njih dvoje sa ponosom nedavno rekoše da je njihova zemlja najveći donator Srbiji sa ukupnim iznosom donacija američke vlade od 843 miliona dolara za period 2001- 2012. godine. Ipak, matematika im u ovome ne beše dobra saveznica. Samo materijalna šteta od američkih bombi u Srbiji je procenjena na preko 120 milijardi dolara, tako da ovih njihovih 844 miliona predstavljaju svega jedan stočetrdeset i drugi deo ( 1/142) onoga što su nam razorili. Pa, ako su mislili da nastave ovim tempom, trebaće im ukupno još 1.420 godina da plate ono što su divljački uništili. A to im i nije baš za neko ponosno isticanje.

Igor Gojković,

Izvor: Glas Rusije, foto: EPA    

Nastavak na Vostok.rs...