Izvor: Politika, 21.Jun.2015, 17:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alternativa na Infantu
„Tako svest od nas pravi kukavice” podnaslov je ovogodišnjeg 42. po redu Infanta koji će u periodu od 25. do 30. juna okupiti „alternativnu” elitu u Novom Sadu i predstaviti devet predstava u zvaničnoj selekciji. Festival, čiji je ovogodišnji selektor Jelena Kajgo, otvoriće trupa „Dorki park” predstavom „Prošlost” Konstance Makras iz Berlina, koja je sinonim za kvalitetan totalni teatar koji sublimira pokret, glumu, muziku... A zašto ovogodišnja festivalska dešavanja prati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovakav podnaslov, odnosno Hamletova rečenica, selektorka kaže.
– Ta čuvena Hamletova misao dobro definiše naše vreme. Svest o vremenu u kome živimo često čini da postanemo proračunati, plašljivi, koristoljubivi..., da idemo linijom manjeg otpora i tako urušavamo sopstveni integritet. O tome, recimo, pored „Hamleta” u režiji Olivera Frljića, koga ćemo videti na festivalu u izvođenju Zagrebačkog kazališta mladih, govore i predstave „Moje nagrade” Maje Pelević i Slobodana Beštića u produkciji Narodnog pozorišta iz Beograda i „Dogvil” Kokana Mladenovića Mikser hausa, kaže Jelena Kajgo.
Pored pomenutih autora i predstava u selekciji su i slovenačka trupa „Via negativa”, ali i Jernej Lorenci, Andraš Urban, Sanja Krsmanović Tasić i Bojan Đorđev.
Jelena Kajgo (Foto Lična arhiva)
– Predstava „Manipulacije” trupe „Via negativa” iz Ljubljane takođe pokreće zanimljivo pitanje: kome i zašto danas poklanjamo svoje poverenje? Ova predstava preispituje fenomen kapitalističkog društva u kome nacije žrtvuju svoje interese i identitete ne bi li pridobile poverenje vlasnika kapitala i imaginarnih tržišta novca. Ta tema je nama jako bliska i važna za razmatranje. Dok, recimo, u predstavi „To nije crvena, to je krv” Bojana Đorđeva, u svedenom scenskom izrazu, slušamo već gotovo zaboravljenu komunističku poeziju koja čini da se zapitamo šta danas definiše revolucionarni zanos, a šta patriotizam. Za koju ideju smo danas i da li smo uopšte spremni da se žrtvujemo, kaže selektorka Infanta i objašnjava koji je zajednički imenitelj pozvanih predstava i šta ih je, zapravo, preporučilo:
– Zajednički im je otpor prema ustaljenim pozorišnim praksama i prigodnim inscenacijama koje imaju siguran prolaz kod publike. A opet to su predstave koje su vrlo atraktivne, komunikativne i što je, verovatno, bilo za ovu selekciju presudno, društveno angažovane. Recimo, predstava Bitef teatra „O savesti”, Sanje Krsmanović Tasić bavi se sudbinom novinarke Dade Vujasinović, a zapravo ukazuje na nemoć države da se izbori sa avetima prošlosti u čijoj se mreži i dalje batrgamo. Većina predstava u selekciji se bavi određenim fenomenima naše prošlosti koji su duboko reflektovani u trenutku koji živimo.
A šta će nam pozvani umetnici i predstave doneti na sceni što je svojevrsni scenski iskorak selektorka kaže:
– U smislu osobene scenske poetike skrenula bih publici pažnju na predstavu Prešernovog gledališča iz Kranja „Mrtvac dolazi po dragu” Jerneja Lorencija, reditelja koji je dobitnik „Politikine” nagrade za režiju na Bitef festivalu. To je svojevrsna koncertna drama koja ispituje ljudsku potrebu za ljubavlju i svojim specifičnim, tananim senzibilitetom proizvodi veoma uzbudljiv pozorišni čin. Nažalost, sve internacionalne predstave selektovane su putem snimaka, jer su budžeti za selektorska putovanja simbolični, a to u značajnoj meri ograničava rad. Takođe, imala sam od početka želju da selekcija, budući da raspolažemo veoma skromnim budžetom, bude manja u smislu kvantiteta, a da kvalitet bude jedini imperativ.
.jpg)
