Izvor: Politika, 13.Jul.2015, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alisa u zemlji psihodelije i pedofilije
Tridesetih godina delo delo Luisa Kerola tumačeno je u svetlu Frojda, šezdesetih se verovalo da je puisac na drogama, a epoha video igrica doneće još mnogo skrivenih značenja
Ove godine Alisa u zemlji čuda, čuvena junakinja Luisa Kerola, proslavlja svoj 150. rođendan, a i dalje su deca i odrasli širom sveta očarani njenom maštovitošću, kao što je to bio i njen tvorac 1865. godine. Fantastični svet zečjih rupa, ludih šeširdžija, magičnih kolača i tajnih prolaza, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << inspirisao je mnoge umetnike, a među njima i Volta Diznija, koji je ovekovečio njene dogodovštine u animiranom filmu, psihodelični rok bend „Džeferson erplejn”, koji je Alisi i belom zecu posvetio pesmu, kao i filmskog stvaraoca Tima Bartona, koji je u 3D tehnici dao svoje tumačenje ove čuvene pripovesti za decu. Nedavno je i Kraljevska pošta Britanije štampala markice njoj u čast, a nova tumačenja omiljenog dečjeg lika prenosi britanski „Telegraf”.
Međutim, kao i svako slojevito delo, i „Alisa u zemlji čuda” ima mnogo tumačenja, pa se postavlja pitanje da li je tu reč samo o nevinoj priči za decu, snovidnoj avanturi, ili modernija tumačenja na svoje načine teže da prevaziđu Alisinu viktorijansku epohu.
Profesor Vil Bruker, sa Kingston univerziteta u Londonu, inače i autor studije „Alisine avanture: Luis Kerol u popularnoj kulturi”, kaže da svaka generacija tumači tekst ove priče na način koji najpre odražava njenu savremenu kulturu.
– Tridesetih godina 20. veka bila je aktuelna psihoanaliza, šezdesetih – psihodelija, a devedesetih bi ova priča mogla da se tumači i kroz lupu pedofilije. Tridesetih godina ljudi su iza čudesnih, detinjastih priča tražili dublja, skrivena, značenja, u Frojdovoj interpretaciji. Šezdesetih se pretpostavljalo da je Luis Kerol verovatno i sam bio na nekim drogama, jer je za ove generacije priča o Alisi povezana sa iskustvom upotrebe el-es-dija ili kanabisa. Mislili su da Luis Kerol „govori njihovim jezikom”. Slušajući reči pesme „Beli zec” benda „Džerefson erplejn” teško je ne složiti se s tim – primetio je Vil Bruker.
A reči ove pesme mogu se prepričati otprilike ovako: „Jedna pilula te poveća, od druge manji si, a od onih koje ti majka da, nemoćan si. Idi pitaj Alisu, kako je to kad si džin. Ukoliko kreneš zečeve da juriš, i sam znaš da ćeš pući, reci im da te pozvala gusenica sa nargilom...”
On je ukazao na to da je devedesetih godina 20. veka društvo naglo počelo da obraća više pažnje na problem pedofilije, pa samim tim i na odnos autora Luisa Kerola sa devojčicom, koja je bila kćerka njegovog prijatelja, a koja mu je poslužila kao uzor za nastanak literarne junakinje.
– Ljudi su počeli da se pitaju: „Šta se to ovde događa, muškarac se druži sa devojčicom?”– kaže profesor Bruker.
Po svemu sudeći, sva nabrojana tumačenja više imaju veze s dobom u kojem su nastala, jer je po prvom biografu Čarls Latvidž Dodžson, što je pravo ime Luisa Kerola, bio je suzdržani viktorijanski gospodin.
– U to vreme korišćeni su različiti opijati, ali mislim da Kerol nije bio čovek koji bi koristio drogu. A to da je moralo da bude nečega u pozadini njegovog poznanstva sa „pravom” Alisom tipično je za tabloidnu kulturu, koja od svega pravi skandal i podrazumeva da svako mora da ima mračne tajne – istakao je Bruker, dodajući da je Luis Kerol bio anglikanski sveštenik i matematičar.
U doba potrošačke kulture i video igrica, sve je veća mogućnost da će biti još pronalazaka „skrivenih značenja” u delu „Alisa u zemlji čuda”, ali za decu još uvek je dovoljna priča o čistoj, mladoj, duši koja pokušava da pronikne u čudni svet odraslih.
