Izvor: Politika, 22.Apr.2015, 22:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alarm i lažna uzbuna
Za početak – dobra vest. Zaraženo pileće meso iz Poljske nije uvezeno u Srbiju. Razloga za brigu nema, mada ova informacija teško danas može da dopre do građana koji su prekjuče bili potpuno „zaraženi” još jednom lažnom uzbunom.
Ne čudi, jer po već proverenom receptu, opet se objavljuju neproverene vesti, a uz malo senzacionalizma put do čitalaca je najkraći – posebno kada su teme hrana i opasnost po zdravlje. Sa druge strane, nedopustivo je da potrošači ovako važne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << informacije saznaju iz medija, pre nego što se oglase odgovorne inspekcije i nadležni državni organi.
U slučaju ovog mesa obaveštenje od evropskog RASFF-a (sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja za bezbednost hrane i hrane za životinje) stiglo je sredinom marta. Nadležna odeljenja Ministarstva poljoprivrede i Uprave za veterinu reagovala su tačno po proceduri. Srbija ima Zakon o bezbednosti hrane, a u skladu sa njim i pravilnik o brzom uzbunjivanju za nebezbednu hranu i posebno odeljenje koje se isključivo time bavi.
I to što javnost nije obaveštena, uobičajena je procedura, jer zaraženo meso nije uvezeno, pa je Srbija na alarm (obaveštenje) iz EU uzvratila odgovorom – da je sve u redu i da spornog mesa na našem tržištu nema. Da je kojim slučajem zaražena piletina stigla u Srbiju javnost bi odmah morala biti obaveštena, jer je odgovornost ogromna i takve stvari se ne prepuštaju slučaju. Ni u jednoj zemlji u EU, u kojoj ovaj sistem uzbunjivanja funkcioniše mnogo godina, vest o nebezbednim proizvodima ne objavljuje se dok ne postoji potpuna informacija, bez obzira da li je reč o hrani ili bilo kom drugom proizvodu. Bez senzacionalizma, sve funkcioniše besprekorno, a što je najvažnije, poverenjem potrošača se niko ne kocka. Kupci u Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj, Italiji na čija tržišta je, takođe stigao alarm o zaraženoj piletini ostali su mirni. Sistem je napravljen tako da „misli” za njih i oni mu veruju.
Naš problem je sasvim drugačije prirode, pa se zato i poštovanje procedure u slučaju kontrole sporne piletine odjednom pretvorilo u nemar inspekcije, jer, eto, nije obavestila javnost. Da bi se povratilo poverenje građana u institucije, da bi bili sigurni da neko misli za njih, praksa mora da se promeni. Ako je pravo potrošača da bude informisan, onda ga treba informisati i o alarmu, bilo da je on opravdan ili ne. Bez obzira na to da li je sporno meso uvezeno ili ne trebalo je obavestiti javnost i preventivno umiriti potrošače. Da se vidi i zna da država i njene institucije brinu i da dobijenu informaciju dele s njima. To je najkraći put do poverenja potrošača i sprečavanja jevtinog senzacionalizma i da o pojavi aflatoksina u mleku ne doznaju od stranaca.
