Izvor: Politika, 26.Jun.2011, 23:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Al' se sada dobro jede!
Nije zagađenost hrane uzrok nastanka niza bolesti, već su to naše grešne navike
U ovo doba panike zbog epidemije teških proliva u Nemačkoj, prečanskog antraksa i (kod nas, inače, nepostojeće) „bolesti ludih krava“, počnimo skoro jeretičkom tvrdnjom: u istoriji civilizacije hrana nikada nije bila bezbednija nego danas. Ostaje da to i obrazložimo.
Još od osvita civilizacije, tokom milenijuma koji su usledili, najveći uticaj na razvoj i propastljudskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zajednica, od svih „jahača apokalipse”, imale su zarazne bolesti, a među njima su dominirale crevne infekcije, prenošene hranom, vodom i prljavim rukama.
Problemi su počeli u vreme formiranja stalnih staništa, razvoja zemljoradnje i pripitomljavanja životinja, od čega nas deli oko 10.000 godina. Blizak kontakt s domaćim životinjama i zagađenje životne sredine izlučevinama vodili su lakom prenošenju zaraznih klica koje pre toga nisu ugrožavale čoveka.
Hrana je bivala zagađena primarno, za šta su primeri meso obolelih životinja i žito puno urodica, ili sekundarno, recimo tada po pravilu vrlo prljavim rukama, rojevima muva, glodarima, truljenjem i sl. Masovno se umiralo zbog mikrobiološki i hemijski neispravne hrane, ali i zbog njenog odsustva (epidemije gladi).
U srednjevekovnim gradovima su se ljudske i životinjske izlučevine slivale sokacima, đubre se bacalo kroz prozor i harale su epidemije crevnih bolesti. Život u gradovima bi potpuno zamro da oni nisu magnetski privlačili seoski živalj koji je predstavljao novo gorivo za česte epidemijske požare. M. Panić-Surep u potresnoj hronologiji „Kad su živi zavideli mrtvima“ svedoči kako je vekovima Srbija malo-malo, pa ostajala opustošena, bilo zbog turskih pohoda i prateće gladi, bilo zbog zaraza (doduše, ne samo prenošenih hranom). Priliv „sveže krvi“ obezbeđivali su gorštaci, spuštajući se iz svojih raštrkanih planinskih staništa.
Stariji građani još uvek pamte kako su njihove majke bile suočene sa dilemom da li da im daju jaja u prahu („Trumanova jaja“) po završetku Drugog svetskog rata. S jedne strane, vladala je glad, a s druge, dešavalo se da pojedini paketi te hranljive namirnice posluže kao put prenošenja dečje paralize. U to vreme su na dva sprata beogradske Infektivne klinike lečeni bolesnici od trbušnog tifusa. Sada studenti o dečjoj paralizi znaju samo iz knjiga, a smatraju se povlašćenima ako im se pokaže pacijent sa slikom trbušnog tifusa.
Na zapadu postoji, a u Srbiji se uvodi tzv. hasap sistem, kojim se označava proces otkrivanja, procene i otklanjanja rizika duž celog lanca snabdevanja hranom, „od njive do trpeze“. I zaraznim klicama i raznim hemikalijama teže je nego ikada da dospeju do usta potrošača. Procenjuje se da u razvijenom svetu svake godine jedna od 100.000 osoba pojede obrok koji se pokaže fatalnim, što je manje nego ikada ranije. Otkud onda rasprostranjeno uverenje o navodno sve većim mikrobiološkim i hemijskim opasnostima koje vrebaju iz hrane?
Jedan razlog u vezi je sa procesom globalizacije i ukrupnjavanjem firmi koje se bave snabdevanjem hranom. Hamburška tržnica na veliko, koja je pandan beogradskom „kvantašu“, zauzima prostor od 120 fudbalskih igrališta, a svaki od oko 150 ponuđača obezbeđuje namirnice za hiljade korisnika. Sitan propust, ma kako danas bio redak, vodi ozbiljnim posledicama, te mada su epidemije neuporedivo ređe, kada do njih dođe, broj obolelih može da bude znatan. Drugi razlog tiče se informisanosti. Pre više od 100 godina, kada je u Hamburgu od kolere umrlo 200 puta više građana nego u aktuelnoj epidemiji proliva u severnoj Nemačkoj, nije bilo načina da se vest široko obnaroduje. Treći razlog predstavljaju sve stroži zahtevi o ispravnosti hrane. Recimo, jabuka važi za voćku najzagađeniju pesticidima, ali se na zapadu baca ako njihova koncentracija nije bar 1000 puta manja od doze koja izaziva primetne efekte.
Pesticidi se među laicima vezuju i za nastanak raka, mada je njihova uloga u tom pogledu beznačajna. Hrana jeste, uz pušenje, najznačajniji uzrok nastanka raka i niza drugih bolesti, ali nije u pitanju njena zagađenost, već naše grešne navike. Preobilna, presoljena i životinjskim mastima bogata ishrana odudara od dijete naših predaka, skupljača plodova, za koju smo genetski programirani. Taj nesklad objašnjava mnoge zdravstvene probleme savremenog čoveka, od šećerne bolesti i raka do srčanog infarkta i šloga.
* Profesor Medicinskog fakulteta, epidemiolog
Zoran Radovanović
objavljeno: 27.06.2011.
