Izvor: Politika, 22.Feb.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akumulacije – naši kapitalni objekti
Reč je o objektima u završnim fazama izgradnje u koje je država već uložila ogromna sredstva
Mi u „Srbijavodama” smatramo da bi studija izvodljivosti, koja bi prethodila svim aktivnostima u pripremi projekta, definisala kakve potencijale imamo u rečnim tokovima od Dunava do Soluna i da li je ideja o izgradnji vodnog puta ostvariva. S obzirom na obim projekta, radovi bi verovatno doprineli da znatan deo srpske privrede bude uključen u gradnju sistema. Pogotovo što to >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije samo plovni kanal nego je reč i o velikom broju pratećih objekata koji bi služili za kompletno uređenje prostora.
Trasa plovnog puta Dunav–Morava–Solun je definisana, ali trebalo bi odrediti tehnička rešenja koja bi omogućila da voda dospeva do određene visine da bi se, zatim, spuštala prema Egejskom moru. To je posao za projektante, naučnike i inženjere jer poznato je da su neka tehnička rešenja koja su pre 50 godina bila neizvodljiva danas moguća.
Na pitanje da li sada postoji vodni potencijal potreban za ovaj sistem, rekao bih da će bilansiranje voda pokazati šta se može iskoristi da bismo i tokom letnjeg perioda imali potrebne količine. To će biti definisano tehničkim analizama. S tim što hidrologija pre sto godina i danas nisu iste. Kao što se i voda ne koristi u iste svrhe kao nekada. Sad se ona mnogo više upotrebljava za vodosnabdevanje,industriju i poljoprivredu. U stvari, za razvoj poljoprivrede kod nas bi tek trebalo da se koristi.
Naša namera je da u narednom periodu sagledamo šta je moguće na ovom području navodnjavati i koje su kotline pogodne za izgradnju malih operativnih sistema. Verovatno bi deo tih sistema bio iskorišćen i za porast ili za smanjenje nivoa vode na plovnom putu. Pa i za gašenje letnjih požara. U Srbiji je vrlo malo akumulacija iz kojih helikopteri ili avioni dok gase požar mogu da zahvate vodu. Zato helikopteri kod nas ne lete deset-petnaest minuta od akumulacije do mesta požara nego mnogo duže,sat,dva, pa požare gasimo ne pet nego dvadeset dana. I zato imamo nekoliko puta veće štete od uobičajenih. Svaka akumulacija bi se mogla koristiti za gašenje vatre, ali i za navodnjavanje i odvodnjavanje, za snabdevanje plovnog puta...
Mi u Srbiji vodu uglavnom ne čuvamo u akumulacijama i veštačkim jezerima. Pa kad u periodu jul–septembar naši vodotoci dospeju na minimum, a rezervi nemamo, samim tim dovodimo u pitanje vodosnabdevanje, a i prinose u poljoprivredi. Zato je jedan od naših prioriteta izgradnja bar nekoliko akumulacija. Neke od njih su dugo u izgradnji, poput Selove kod Kuršumlije, iz koje bi se sedam-osam opština snabdevalo vodom. Koliko je na tom području potrebna voda govori i podatak da su u opštinama Kuršumlija, Blace i Prokuplje zbog nedostatka akumulacija registrovane i neke uglavnom iskorenjene bolesti. Kad završimo akumulaciju Selova, zatim akumulaciju kod Valjeva, a i Svračkovo na Rzavu, imaćemo tri kapitalna višenamenska sistema od značaja za vodosnabdevanje. Sad jedino možemo da apelujemo da se pronađu sredstva za završetak ovih akumulacija i da se na taj način obezbedi snabdevanje stanovništva vodom i u sušnim periodima. Poznato nam je da je budžet restriktivan, ali reč je o akumulacijama u završnim fazama izgradnje u koje je država već uložila ogromna sredstva. Završetkom izgradnje ovih kapitalnih objekata omogućava se i ravnomerniji regionalni privredni razvoj.
To pokazuju primeri mnogih evropskih zemalja. Recimo, kad avionom letite iznad Španije pomislite da ste nad nekom skandinavskom zemljom – toliko je na tom prostoru izgrađenih akumulacija. I mi bismo morali da ih imamo mnogo više.
Za izradu studije izvodljivosti kanala Dunav–Morava–Solun, od javnog preduzeća ,,Srbijavode” će se svakako tražiti bilansiranje voda na tom pravcu. Shodno zakonu o vodama, mi ćemo dati sve parametre koji bi trebalo da doprinesu da dobijemo odgovor na pitanje da li je kanal moguće graditi. Treba imati u vidu i da se kanal ne završava na našoj državnoj granici, što znači da predstoje razgovori s predstavnicima drugih zemalja, a pre svega Makedonije i Grčke.
Direktor JVP „Srbijavode”
Goran Puzović
objavljeno: 22.02.2013.
