Izvor: Blic, 14.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akrobata sa violinom
Akrobata sa violinom
Najava koncerta jednog od vodećih svetskih violinista Najdžela Kenedija 15. juna u Centru 'Sava' (21.00) a potom u Nišu (17. juna) i njegov dolazak u Beograd privukli su naročitu pažnju javnosti. Scenski nastupi ovog virtuoza graniče se sa akrobacijom, koje odlikuju neverovatna svežina i neobičnost s kojom pristupa izvođenju klasike. A nesvakidašnjost je obeležje i njegovog načina komunikacije; čak i kad su formalni kontakti poput konferencija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za novinare u pitanju.
Muzički genije koji osvaja virtuoznošću ali i ličnošću. Nonšanlantno, uz dosetke, šarmantne psovke i iskrene opaske govorio je brojnim predstavnicima medija koliko mu je drago što je šesti put pred ovdašnjom publikom, kako ovde ima dobre prijatelje, da će u programu biti poljski kompozitori, romantičari Mječislav Karlovič i Emil Mlinarski: 'Hoću da predstavim muzička dela iz zemlje u kojoj sada živim i za koju sam emotivno vezan' (oženjen je Poljakinjom). A u neformalnom delu koncerta slede iznenađenja.
Kada je dirigentu Jaseku Kaspšiku, njegovom višegodišnjem prijatelju i saradniku, postavljeno pitanje o njihovoj saradnji, Kenedi mu je dobacio da kaže 'motherfucker', a potom dodao novčanicu ne bi li ga 'potkupio' što je dodatno razgalilo atmosferu i izazvalo smeh. Govorio je o svom odnosu prema džezu, kazao da će sem nekoliko naših pesama poput 'Jovano , Jovanke' i 'Ajde Jano' i još neke u dogledno vreme obraditi, odnosno staviti uvrstiti u svoj program (CD)... A potom uz prvobitno šarmantno odbijanje ipak je odgovorio na nekoliko pitanja za 'Blic'. Kao izrazito popularan umetnik koji slovi za velikog muzičkog virtuoza, kako gledate na poziciju klasične muzike danas?
- Ne samo umetnost ili klasična muzika, svi mogu imati istu snagu ili svi imaju istu šansu da imaju moć kojom će, pretenciozno govoreći, nastojati da poprave svet. Treba komunicirati, komunicirati na pravi način, komunicirati sa dobrom namerom...
Svedoci smo da marketing ili advertajzing i u klasici igra sve značajniju ulogu, neretko čak i važniju od kvaliteta?
- Klasična muzika može biti predstavljena kao vrlo otvorena, razumljiva, prijemčiva... Ali postoji dosta birokratije iznad i iza nje što je čini zatvorenom, gotovo kao neki privatni klub. To sprečava mnoge ljude da uživaju u njoj. Međutim, klasična muzika kao i džez imaju jedinstvenu, rekao bih medijski skrajnutu poziciju u svetu jer na TV-ima ima previše loše muzike, raznih 'fucking' bendova i sličnih sranja. Da se razumemo, uveren sam da u medijima, posebno TV-u, ima prostora za sve vrste muzike. Bilo bi lepo da džez i klasika ne budu vazda getoizirani i stavljeni na neke programe i kanale slabih tehničkih dometa. Neki umetnici za popularnost kažu da je teret, drugi pak navode da im ona prija i pomaže u funkcionalnom smislu. Šta vi kažete?
- Moj poziv je da ljudima pružim muziku, kroz njenu lepotu komuniciram s njima... Ako neko dođe na moj koncert, to mi pruža šansu da u želji da mu pružim zadovoljstvo što bolje uradim svoj posao. Teško je naći način za dobru komunikaciju, a ako u tome uspeš, onda je to prava stvar. Što se popularnosti tiče, ona ima svojih mana, ali pruža ti mogućnost da radiš ono što želiš, da biraš gde ćeš da putuješ, s kim da radiš, koju emociju kod publike da izazoveš. Utisak je da volite šalu i duhovitost, da veoma držite do humora?
- Ma... užasnooo... (smeh). Pa kako bismo mogli bez njega.
T. Nježić
