Izvor: Politika, 12.Maj.2014, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ajdaho – protiv dozvoljene mržnje

Pritajena mržnja može da se ispoljava kroz javni ili privatni govor mržnje, koji lako može da dovede do individualnog i grupnog nasilja prema pojedincima i grupama koje je „dozvoljeno“ mrzeti

Ajdaho je Međunarodni dan protiv homofobije i transfobije (na engleskom, International Day Against Homophobia – Idaho) koji se obeležava 17. maja. Taj datum je izabran pošto je na taj dan 1992. homoseksualnost kao bolest uklonjena iz Međunarodne klasifikacije bolesti Svetske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zdravstvene organizacije. Značajno je pomenuti da je takođe jednog kasnijeg 17. maja (2009) Francuska postala prva zemlja koja je službeno uklonila transrodnost sa svoje liste mentalnih bolesti.

Ajdaho se obeležava u više od 120 zemalja, a obeležavanje ovog dana posebno je prisutno u Evropi i Latinskoj Americi, gde se u većini zemalja 17. maja organizuju raznovrsni javni događaji. Najčešće se toga dana ili cele te nedelje organizuju različite kulturne manifestacije radi poštovanja ljudskih prava pripadnica/ka LGBT populacije kao antipoda mržnje prema njima, ali se održavaju i komemoracije u znak sećanja na mnoge žrtve homofobije i transfobije, organizuju se izložbe fotografija istopolnih parova, puštaju se baloni u duginim bojama, dešavaju se performansi uličnih umetnosti, predavanja u školama na kojima se ukazuje na problem maltretiranja dece zbog njihove stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije i rodnog identiteta. U Irskoj se npr. drže posebne crkvene službe u Dablinu, Belfastu i Korku, a ni Balkan nije „imun“ na obeležavanje ovog dana: 2012. i 2013. godine u Tirani su organizovane biciklističke povorke kroz glavne ulice albanske prestonice.

Cilj Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije jeste ukazivanje na to da su sve mržnje društveno štetne i da im se treba otvoreno suprotstaviti, jer mržnja uskraćuje prava i slobode onima koji su žrtve mržnje, a dobro znamo da niko nije slobodan dok svi nisu slobodni. Homofobija kao široko rasprostranjena mržnja, netrpeljivost i strah prema LGBT osobama razlog su za zabrinutost ne samo ovih ljudi, njihovih porodica, prijatelja i kolega, to je briga celog društva. Jer ako nešto vrlo dugo nigde u demokratskom svetu nije krivično delo, a već više od dvadeset godina ni bolest, onda ostaje samo ogoljena, brutalna homofobija, na predrasudama zasnovana „dozvoljenost“ mržnje zbog nečije seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Zakoni zabranjuju i sankcionišu dela i govor mržnje kao vid javnog ispoljavanja mržnje i diskriminacije. Sve monoteističke religije propovedaju ljubav, nalažući je svojim vernicima kao dužnost. Elementarna pristojnost podrazumeva uzdržavanje od ispoljavanja mržnje u svakodnevnom ponašanju i komunikaciji. Psihologija sa svoje strane vrlo jasno ukazuje da je mržnja destruktivno emocionalno stanje koje nepovratno troši čovekovu emotivnu energiju i koje predstavlja izvor kako destrukcije tako i samodestrukcije. Uprkos postojanju svih pomenutih, značajnih mehanizama društvene osude, ipak postoje slučajevi kada je na delu mržnja koja kao da ima dozvolu za svoje postojanje i, često, vrlo nasilno ispoljavanje. Zbog toga je u fenomenologiji nasilja definisan termin „sindrom dozvoljene mržnje“ koji označava pojavu tolerisane, prihvatljive mržnje prema nekim grupama ljudi. Deci se ne dozvoljava da mrze, pre svega svoje roditelje, braću i sestre, ali se njihov bes, agresija i frustracije do kojih normalno dolazi usled ograničenja i zabrana u vaspitnom procesu, često preusmeravaju u drugim pravcima, onim koji se smatraju prihvatljivim. Tako se javlja „dozvoljena” mržnja prema Ciganima, policiji, „pederima“, prosjacima, Jevrejima, a često i prema „drugima“ koji su različiti. Tako se rađa psihički duboko ukorenjen mehanizam „dozvoljenosti“ mržnje, kao podsvesni ventil, ali istovremeno i izvor i meta naših negativnih emotivnih naboja zbog životnih nedaća, poraza i strahova.

Rezultat ovog mehanizma jeste uspostavljanje trajne, pritajene mržnje koja dolazi do izražaja celog života ispoljavajući se kao iracionalno okrivljavanje grupa izloženih mržnji za mnoge sopstvene lične, ali i šire društvene probleme. Pritajena mržnja može da se ispoljava kroz javni ili privatni govor mržnje, koji lako može da dovede do individualnog i grupnog nasilja prema pojedincima i grupama koje je „dozvoljeno“ mrzeti. „Dozvoljena“ mržnja počinje, dakle, kao naoko bezazlena vaspitna, pedagoška i psihološka pojava, ali njeni plodovi su obično društveni i nisu nimalo bezopasni. Mnoga prava stanovnika Srbije su i dalje ugrožena. Ljudska, ali i ekonomska i radna. Svi osećamo to stanje, ono stvara tenzije, agresivnost na ulicama i posledično jačanje mržnje prema svakoj različitosti. Jasno je da tako ne može ostati, a jasno je i da niko umesto nas samih neće rešiti taj problem. Uprkos pozitivnim promenama u odnosu na ljudska prava LGBT populacije i sve boljoj saradnji sa državnim institucijama, stepen netrpeljivosti, diskriminacije i nasilja nad LGBT i kvir osobama, ali i svim drugim manjinama, u porastu je. Inicijativa „IDAHO Belgrade” ove godine obeležava Međunarodni dan protiv homofobije i transfobije u periodu od 6. do 24. maja višednevnim programom raspoređenim u pet celina – Umetnost, Muzika, Filmovi, Teatar, Razgovori – koje su smeštene na različitim lokacijama u Beogradu.

Naučna savetnica, Institut društvenih nauka, Beograd

Zorica Mršević

objavljeno: 12.05.2014.

Nastavak na Politika...