Izvor: Vostok.rs, 29.Mar.2014, 11:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Agresija na SR Jugoslaviju, Evropski 9/11
29.03.2014. -
Muzički ciklus The Disintegration Loops, zajedno sa snimljenim na krovu jedne od njujorških zgrada statičnim videom posle uništavanja kula-blizanaca doneo je američkom muzičaru avangardisti Vilijamu Basinskom svetsku slavu. Ja sam snimio smrt u toj veličanstvenoj melodiji. Moja mladost, moj izgubljeni raj, američki pastoralni pejzaž, - sećao se on. Nažalost, u Jugoslaviji dve godine pre toga nije se našao svoj kompozitor koji bi komponovao „petlje raspada“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << uz vidokrug zapaljenih zgrada u Beogradu.
Nažalost, zato što ako je sa one strane Atlantskog okeana osećaj kraja epohe, koje je tako precizno izrazio Basinski, palo na 9/11, ovde u Starom svetu, upravo u proleće 1999. godine. Pitanja o uzrocima i posledicama ovog kraja mi danas postavljamo profesoru MGIMO Sergeju Grizunovu i glavnom uredniku internet-izdanja Ruski pregled Jegoru Holmogorovu.
Prema mišljenju predstavnika proNATO organizacija Srbije, glavni uzrok intervencije Alijanse bila je nemogućnost da se na drugi način zaustavi „zločinački Miloševićev režim“ na Kosovu. Ako se prihvati ova verzija, sve jedno se postavlja pitanje: može li se lečiti „slično sličnim“ i odgovarati na zločine na Kosovu uništavanjem mostova na drugom kraju Srbije, recimo u Novom Sadu?..
Jegor Holmogorov: Iskreno govoreći ne shvatam baš najbolje koje je zločine Miloševića sprečila Alijansa. Na Kosovu je vođen žestoki teroristički rat protiv države Jugoslavije. Događaji na Kosovu posle okupacije NATO-a potvrđuju verziju da su Albanci hteli da prirede teror srpskom narodu, i čak postojanje stranih trupa nije ih omelo. To što se dešavalo na Kosovu pre bombardovanja, bilo je kontrateroristička operacija poput one koju je Rusija vodila u Čečeniji. Faktički NATO se umešao u antiterorističku operaciju i istupio na strani terorista, od kojih je zadatak svake države da brani svoje stanovništvo. Humanitarna katastrofa na Kosovu pre intervencije bila je u velikoj meri imitirana od strane zapadnih medija, a humanitarna katastrofa posle bombardovanja bila je sasvim nesumnjiva.
Izdanje Politika navelo je zanimljivu filološku analizu javnih istupanja srpskih političara 2000-ih u pogledu toga kako su oni nazivali dešavanja 1999. godine. Retorika u zavisnosti od epohe je varirana od skoro neutralne intervencije do sasvim konkretne agresije. Uporedo sa tim, u zapadnom politčkom diskursu ukorenio se pojam „humanitarna operacija“. Koje određene biste dali Vi?
Jegor Holmogorov: Nesumnjivo to je agresivni rat i faktički nasilno otcepljenje dela suverene države. Ovaj događaj je uništio same osnove međunarodnog prava i otvorio put za sasvim novi istorijski razvoj. U izvesnom trenutku kosovski presedan se ispostavio okrenuti i protiv onih koji su od toga imali isključivu korist, tačnije protiv SAD i njihovih saveznika. Krimski presedan se sastoji u tome što nezakonito odvojena nacionalna teritorija može da bude vraćena zemlji. I Srbija u borbi za Kosovo može da se poziva na Krim kao na primer povratka istorijske teritorije.
Crna Gora koja će sa velikom verovatnoćom postati član NATO-a narednih godina samim tim stvara presedan: prvi put u Alijansu ulazi država koja je podrvrgnuta njenim bombardovanjima. U takvim uslovima da li je moguć scenario pri kojem će Srbija i dalje čuvati vojnu neutralnost?
Jegor Holmogorov: Meni se čini da integracija u NATO nikakve realne koristi za Srbiju neće doneti. Prijem u tu organizaciju za Srbiju će značiti da nezakonito odvajanje Kosova je zauvek, sistem Alijanse će visiti kao kamen o vratu Srbije, ako se međunarodna siuacija promeni i pojavi šansa da se vrati pokrajina ili bar njen deo. Od članstva u EU korist bi mogla da bude, mada svake godine ona postaje sve sumnjivija. Na mestu Srbije ja bih sada mirno posmatrao razvoj događaja: interesantni procesi se dešavaju u Evropi sa Škotskom, Katalonijom. Može da se desi lanac teritorijalnih promena u toku kojih okviri NATO-a i EU mogu da se ispostave ne baš sasvim aktualnim.
Timur Blohin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
