Izvor: Politika, 29.Jun.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Afrika u Srbiji vidi partnera
Evropa bi pred plimom izbeglica trebalo da prestane da neguje „mentalitet tvrđave”
Poseta dr Nkosazane Dlamini Zume, predsedavajuće Komisije Afričke unije, Srbiji jeste poseta na najvišem nivou u istoriji odnosa naše zemlje s kontinentalnom organizacijom 54 države s preko milijardu stanovnika.
Ključna vizija Afričke unije, naslednika Organizacije afričkog jedinstva (osnovane 1963. godine), sa sedištem u Adis Abebi (Etiopija), jeste „integrisana, prosperitetna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i miroljubiva Afrike, vođena sopstvenim ljudima, kao dinamična sila u globalnoj areni”.
Dr Dlamini Zuma, nekadašnji ministar zdravlja, šef diplomatije i ministar unutrašnjih poslova Južnoafričke Republike, ljubazno je juče prihvatila razgovor za „Politiku”.
Srbija i Afrika neguju tesnu i prijateljsku saradnju decenijama, još od vremena borbe protiv kolonijalizma, osnivanja Pokreta nesvrstanih, sve do danas kada naša zemlja redovno učestvuje na skupovima na vrhu Afričke unije. Kako i u kojim sve domenima Srbija i Afrička unija, kao kontinentalna organizacija 54 države, mogu sada i ubuduće da ojačaju saradnju na bilateralnom i multilateralnom planu?
Afrika i Srbija, i ranije Jugoslavija, negovale su i neguju čvrste prijateljske veze utemeljene najpre na solidarnosti s našom borbom protiv kolonizatora, a kasnije i kroz proces osnivanja i rada Pokreta nesvrstanih, saradnje s Organizacijom afričkog jedinstva i današnje Afričke unije. Afrika veoma ceni postojani stav prijateljstva vaše zemlje. Danas sa Srbijom, kao naslednicom Jugoslavije, nastojimo da oživimo i ojačamo veze na nizu polja od obostranog značaja.
Afrika je trenutno u procesu transformacije kontinentalne ekonomije i tu vidimo veliku priliku za podsticaj saradnje sa Srbijom, posebno u domenu unapređenja poljoprivrede, proizvodnje hrane, eksploatacije prirodnih resursa, razvoja infrastrukture kao i u domenima razvoja modernih tehnologija, korišćenja voda… Kao što znate, dobit od investicija u Africi veći je nego u drugim delovima sveta. U tom kontekstu smatramo da se Srbija, kao osvedočeni prijatelj u obostrano bremenitim situacijama, može priključiti novoj generaciji investitora na našem kontinentu: tu smo posebno zainteresovani za ulaganja u obrazovanje mladih ljudi, posebno ženskoj populaciji. S druge strane, afrički biznis je rad da investira u Srbiju. Tim povodom, Afrička unija je u subotu potpisala memorandum o ekonomskoj saradnji s vašom zemljom. Što se saradnje na međunarodnom planu tiče, već smo u više navrata delovali zajedno, u Ujedinjenim nacijama, ali postoje i drugi forumi na kojima možemo i nastojimo da usaglasimo nastup.
Kako Afrika danas vidi sebe i svoje mesto u postkriznom svetu?
Afrika je i danas jedini kontinent koji nema stalnog predstavnika u Savetu bezbednosti UN, pri tom mi smo drugi najveći kontinent na svetu s preko milijardu stanovnika… Suočavamo se sa sličnim položajem u mnogim drugim globalnim institucijama na primer u Svetskoj banci, MMF-u, Svetskoj trgovinskoj organizaciji… Afrika će se ekonomski osnažena i politički jedinstvenija boriti za novi pravedniji položaj u okviru postojećeg međunarodnog poretka koji je u očiglednoj fazi temeljnih preispitivanja.
Kriza migranata je globalni fenomen, upozorava UNHCR, s kojim se na svom tlu ali i u bliskom geografskom okruženju suočavaju i Afrika i Evropa i u njoj Srbija kao zemlja na novoj „zapadnobalkanskoj ruti” izbeglica. Šta čini Afrika da zaustavi plimu migranata prema Evropi koja im ne nudi neku dobrodošlicu?
Najpre, Afrika je nekada bila teren na koji su emigrirali Evropljani u potrazi za boljim životom i našim bogatstvima. Danas je u toku obrnuti proces. Pri tom, nikakva konferencija ni na kom nivou ne može da razreši problem migracija. Tema je kako ostvariti održivi razvoj tako da ljudi nemaju razloga da se otiskuju s rodnog tla.
S druge strane, smatramo da se treba odlučno uhvatiti u koštac s bandama koje eufemistično zovu trgovci ljudima. U suštini, reč je o novoj formi robovlasništva, nuđenja lažnih nada nemoćnim i osiromašenim ljudima. Istovremeno, Evropa treba da prestane da neguje „mentalitet tvrđave”, trebalo bi da bude otvorena prema spoljnom svetu, posebno prema onima koji imaju pravnog osnova da traže azil i status izbeglica…
Međunarodni krivični sud i Tribunal u Hagu su arena globalne pravde s kojom i Afrika i Srbija imaju dugogodišnja teskobna iskustva. Da li smatrate da MKS –profilom dosadašnje prakse te institucije – opravdava svoje postojanje u današnjem obliku?
Kao što je poznato, 34 afričke države su članice Međunarodnog krivičnog sud au Hagu. To dovoljno govori o tome koliko je Afrika verovala da treba da postoji međunarodna krivična institucija koja bi se na pravedan i sveobuhvatan način bavila zlodelima međunarodnih posledica. Kako vidimo, Međunarodni krivični sud evoluira u pravcu koji nije nužno onaj koji je bio očekivan, na taj tas pravde uglavnom stiže Afrika… Pitamo se, ako je Međunarodni krivični sud tako uzvišena i uspešna institucija globalne pravde, zašto i velike sile ne prihvataju njegovu nadležnost?
-----------------------------------------------------------------------------------
Ko je kriv za urušavanje Libije
Evropa se danas s posebnom pažnjom bavi činjenicom da plima izbeglica iz s obala Libije kreće na sever. Libija je danas u velikoj krizi, to je veoma nestabilna zemlja, bez jake vlade. Ali, ko je kriv za to stanje u Libiji? Afrika s izraženim nezadovoljstvom gleda na način na koji se Evropa sada bavi nadolazećim talasom izbeglica. Ako ćemo raditi zajedno na rešavanju te krize, onda princip čovečnosti mora zauzeti ključno mesto u pregovaračkim aršinima, upozorava dr Nkosazana Dlamini Zuma.
