Izvor: Politika, 20.Maj.2012, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Afrički miraz
Afrika u postkrizni svet ulazi sa solidnim mirazom, povećanim brojem udvarača i nizom kućnih falinki.
Kontinent sa drugim najbržim privrednim rastom (posle Azije), milijardu stanovnika, 60 odsto neobrađene plodne zemlje, basnoslovnim hidropotencijalom i zavidnim rezervama strateških ruda, Afrika je „na pragu velikog preobražaja”, ocenio je profesor Klaus Švab, osnivač Svetskog ekonomskog foruma, na nedavnoj sesiji posvećenoj Africi u Adis Abebi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Na radaru Zapada decenijama locirana kao „beznadežna destinacija” za biznis, zbog krvavih dugotrajnih ratova, gladi, bede, boleština i korupcije, Afrika je više od decenije u velikom privrednom usponu.
Ekonomski bum Bocvane, Angole, Gane, Nigerije, Zambije i Mozambika od početka milenijuma doneo je Africi laskavu titulu regiona sa šest od deset država sveta sa najbržim privrednim rastom, u kome investicije inače donose najveću dobit.
Berza u Johanesburgu, laboratorije za procenu dijamanata u Haberoneu (Bocvana), lučka kapetanija u Lobitu (Angola) i rudnici zlata u Gani svedoci su ekonomskog jačanja Afrike od početka milenijuma, kada su „azijski tigrovi”, predvođeni Kinom, Indijom, Južnom Korejom, Malezijom i Vijetnamom, krenuli u potragu za sirovinama i novim poslovima širom sveta.
Trgovačka razmena Kine i Afrike 2000. godine iznosila je 10 milijardi dolara, dok je lane narasla na 160 milijardi dolara.
„Kineski podsticaj Africi da ostvari održivi razvoj preobrazio je međunarodne odnose”, istakao je Hin Šunkang, ambasador NR Kine u Zimbabveu, na seminaru Instituta za strateške studije ovih dana u Harareu.
Nova avionska linija Najrobi (Kenija) – Dubai (Ujedinjeni Arapski Emirati) – Ho Ši Min (Vijetnam), zajednički agroprojekat „Pro-Savana” Japana, Brazila i Mozambika, trgovačko-pomorski sporazum Južnoafričke Republike i Paname, saradnja Turske i Ugande u građevinarstvu, američke izvozne olakšice Ruandi, samo su neki od primera novih poslovnih spona koje ostatak sveta grozničavo gradi sa Afrikom.
Privredna komora u glavnom gradu Kenije, trgovački centar u Lumumbašiju (DR Kongo), pristanište Valvis Bej (Namibija) i granični prelaz „Forbs post” kod Mutarea (Zimbabve) odskora su stecišta trgovaca hranom, uranijumom, dijamantima i mnogobrojnim drugim sirovinama, koji u Africi vide „poslednju novu granicu velikog biznisa”.
Ushićena prvim novovekovnim naletom poslovnih prijatelja bez ideoloških imperativa, Afrika je danas opreznija.
„Privredni uspon ne rešava mnoge kućne falinke. Africi je neophodna nova generacija odvažnih lidera, zajednički koncept borbe protiv endemske gladi, rastućih društvenih nejednakosti, geostrateških izazova”, upozorio je predsednik Etiopije Meles Zenavi na Svetskom ekonomskom forumu u Adis Abebi.
Od deset ekonomija koje će do 2015. godine imati najbrži privredni rast, čak sedam su (Etiopija, Mozambik, Tanzanija, DR Kongo, Gana, Zambija i Nigerija) u Africi, prognoziraju Svetska banka i MMF. U istom periodu čak 40 afričkih država trebalo bi da ostvari privredni rast između četiri i šest odsto, dodaje MMF.
Ekonomski osnažena, Afrika najavljuje velike investicione poduhvate do 2020. i aktivno traži poslovne partnere. Da ojača svoju konkurentnost na globalnom tržištu, Africi će u sledećih osam godina biti neophodno najmanje 68 milijardi dolara investicija, procenjuje Svetska banka.
Afrika još crta svoje koordinate na mapi postkriznog sveta.
Tanja Vujić
objavljeno: 20.05.2012.
