Izvor: Vostok.rs, 01.Avg.2023, 17:10
Afrička Šansa
Današnja Afrika se smatra jednim od najperspektivnijih regiona u svetu po svom razvojnom potencijalu. Svet se brzo menja. Pa čak i za kratko vreme koje je prošlo od Prvog samita i Ekonomskog foruma Rusija-Afrika u Sočiju (2019), značaj afričkog kontinenta je značajno porastao. Pet afričkih zemalja će ove godine samouvereno ući među 10 najbrže rastućih ekonomija sveta. A rast afričkog BDP-a je iznad svetskog proseka. Samitu u Sankt Peterburgu prisustvovale su delegacije 48 (od 54) afričkih zemalja i pet najvećih integracionih udruženja kontinenta. Na nivou prvog i drugog lica bilo je predstavljeno 27 afričkih država. Jedan od važnih ishoda samita bilo je potpisivanje dva memoranduma sa vodećim afričkim integracionim udruženjima u prisustvu ruskog predsednika Vladimira Putina. To su Memorandum o razumevanju između Vlade Ruske Federacije i Međuvladine organizacije za razvoj (IGAD) o osnovama odnosa i saradnje i Memorandum o razumevanju između Vlade Ruske Federacije i Ekonomske zajednice centralnoafričkih država ( ECCA) o osnovama odnosa i saradnje. Uoči događaja, u poruci učesnicima i gostima Drugog samita i Ekonomsko-humanitarnog foruma Rusija-Afrika, Vladimir Putin je istakao ne samo partnerske namere Rusije, već i njenu spremnost da pomogne afričkim zemljama da prevaziđu svoje glavne probleme: „Rusija podržava želju afričkih država za socijalnom i ekonomskom stabilnošću i napretkom. Važno je da je poslednjih godina naša saradnja sa Afrikom dostigla novi nivo. Nameravamo da to dalje razvijamo, da stimulišemo trgovinu i investicije, da produbimo saradnju, da zajedno radimo na hitnim problemima kao što su borba protiv siromaštva, obuka savremenih kadrova, obezbeđenje prehrambene sigurnosti i klimatskih promena. I naravno, nastavićemo da na svaki mogući način pomažemo našim afričkim partnerima u jačanju nacionalnog i kulturnog suvereniteta, u aktivnijem učešću u rešavanju regionalnih i globalnih pitanja." A već tokom svog govora na sednici Ekonomsko-humanitarnog foruma, predsednik Ruske Federacije je precizirao u čemu je izražena deklarisana podrška i koji je novi nivo saradnje. Prošle godine rusko-afrička trgovina dostigla je 18 milijardi dolara. „Ovo je jedan od očiglednih rezultata samita Rusije i Afrike u Sočiju“, istakao je V. Putin. — Siguran sam da ćemo zajedno uspeti da radikalnije povećamo trgovinu u doglednoj budućnosti. Inače, samo u prvoj polovini ove godine obim izvozno-uvoznih operacija sa afričkim zemljama porastao je za više od trećinu. Više od 50 odsto ruskih isporuka Africi otpada na mašine i opremu, hemijske proizvode i hranu. Predsednik je dodao da je, uprkos sankcijama na ruski izvoz, u 2022. godini trgovina poljoprivrednim proizvodima između Rusije i afričkih zemalja porasla za 10 odsto i iznosila je 6,7 milijardi dolara. U prvoj polovini 2023. povećao se za još rekordnih 60 odsto. Rusija je 2022. u Afriku izvezla 11,5 miliona tona žita, a samo u prvih šest meseci ove godine skoro 10 miliona tona. Ruski predsednik objasnio je učesnicima Foruma šta da očekuju nakon raskida „žitnog sporazuma“. S obzirom na projektovanu rekordnu žetvu, Ruska Federacija je spremna da zameni ukrajinsko žito na komercijalnoj osnovi. A najpotrebnijim zemljama – Burkina Faso, Zimbabve, Mali, Somalija, Centralnoafrička Republika, Eritreja – Rusija obećava da će u bliskoj budućnosti besplatno preneti 25-50 hiljada tona žitarica, obezbeđujući besplatnu isporuku potrošaču. Putin uverava da je Rusija spremna da pomogne Africi u uvođenju naprednih tehnologija u poljoprivredu. Na Forumu se više puta pominjao problem obezbeđivanja globalne prehrambene bezbednosti. Konkretno, na sednici „Stabilnost tržišta đubriva kao garancija eliminacije gladi u afričkim zemljama“. Kao što znate, Rusija je svetski lider među zemljama izvoznicama đubriva. Prema rečima Nikite Gusakova, starijeg potpredsednika Ruskog izvoznog centra, ruski izvoznici nastavljaju da povećavaju isporuke mineralnih đubriva. Ekspert je izjavio: „Ruski proizvođači sada preduzimaju korake da preorijentišu prodaju na prijateljska tržišta, koja, između ostalog, uključuju zemlje afričkog kontinenta (uključujući Egipat, Keniju, Nigeriju), gde se uzgajaju čaj, kafu, cveće, kikiriki, paradajz, kukuruz i drugi poljoprivredni proizvodi. Kao rezultat Rusko-afričkog ekonomskog i humanitarnog foruma, koji je održan uporedo sa samitom, potpisan je 161 sporazum koji nisu poslovna tajna (uključujući 146 sporazuma sa stranim organizacijama i vlastima). Iznosi ugovora nisu saopšteni. Ali nije tajna da je većina potpisanih sporazuma vezana za humanitarnu saradnju. Potpisano je 56 sporazuma iz oblasti međunarodne i međuregionalne saradnje, 51 sporazum iz oblasti obrazovanja i nauke. Na granu naučne i tehničke saradnje spada 10 sporazuma. I isto toliko - za izvoz i spoljno-ekonomsku aktivnost. Činjenica da je veliki akcenat stavljen na oblasti obrazovanja i nauke ukazuje na dinamično preispitivanje odnosa sa Afrikom. U poslednje vreme Rusija pažljivo proučava potrebe Afrikanaca i sluša njihove zahteve. U govoru predsedavajućeg Afričke unije, predsednika Unije Komorskih ostrva Azalija Asumanija na sednici Ekonomsko-humanitarnog foruma, izražena je zabrinutost što Afrikanci danas uglavnom izvoze sirovine. Ali u isto vreme razumeju potrebu za diversifikacijom svoje ekonomije. Međutim, ovakvo shvatanje Afrikanaca rizikuje da ga Evropljani pogrešno shvate. Posebno one zemlje koje su bile prisutne u Africi tokom kolonijalnog i neokolonijalnog perioda. Među vodećim svetskim igračima ima mnogo onih koji žele, na primer, da razvijaju i izvoze mineralne resurse na afričkom kontinentu. Ali mnogo manje zemalja je spremno da obučava Afrikance za rudarstvo, inženjerske specijalitete za vađenje sopstvenih minerala. Ruski predsednik Vladimir Putin je, govoreći na plenarnoj sednici Rusko-afričkog ekonomskog i humanitarnog foruma, istakao da je obuka kvalifikovanog kadra tradicionalno oblast rusko-afričke saradnje. Svake godine raste broj studenata iz Afrike koji studiraju na ruskim univerzitetima. Danas ih ima skoro 35 hiljada. „Kvota za obrazovanje Afrikanaca o trošku federalnog budžeta povećana je dva i po puta za tri godine i iznosiće više od 4.700 ljudi za narednu akademsku godinu“, izjavio je ruski predsednik. „Na dnevnom redu je i otvaranje filijala vodećih ruskih univerziteta u Africi. Bliska saradnja sa afričkim obrazovnim institucijama uspostavlja se i u okviru Rusko-afričkog mrežnog univerziteta“, tvrdi Vladimir Putin. — „Dozvolite mi da napomenem da je uoči našeg foruma 26. jula na Rudarskom univerzitetu u Sankt Peterburgu potpisan Sporazum o stvaranju rusko-afričkog konzorcijuma tehničkih univerziteta „Nedra Afrika“, koji predviđa zajedničku obuku specijalista. za kompleks mineralnih sirovina. Mislim da je ovo veoma važna i zanimljiva oblast saradnje.” Predsednik Ruske Federacije je uverio afričke učesnike Foruma da Rusija planira da nastavi da pomaže njihovim zemljama u razvoju svih nivoa obrazovanja, da obučava nastavnike, mentore i tehničko osoblje za škole i fakultete i da osniva zajedničke škole. Dok su vodeći evropski igrači, poput Francuske, prinuđeni da napuste afričke zemlje (na primer, događaji u Nigeru su se odvijali u skladu sa radom samita u Sankt Peterburgu), Rusija već ima razumevanje sa čime će doći. Emotivan govor ostao je upamćen učesnicima samita. Predsednik Burkine Faso Ibrahim Traore: „Moja generacija postavlja sledeća pitanja: nije jasno kako to da Afrika, u čijim zemljama ima toliko resursa, a priroda je tako velikodušna, gde ima toliko vode, sunca i svega ostalog , danas je najsiromašniji kontinent. Afrika je izgladnjeli kontinent, a njeni šefovi država putuju svetom proseći. Mnogo je neodgovorenih pitanja. Danas imamo priliku da izgradimo nove odnose i nadam se da će to poslužiti da našim narodima pružimo bolju budućnost.” Samit u Sankt Peterburgu je postao platforma na kojoj se ne samo mogu izreći takva pitanja, već i dobiti jasne odgovore na njih.
.jpg)
