Izvor: Politika, 17.Mar.2011, 00:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Afera sa strategijom
Kako je promenjen tekst vladinog dokumenta o srpskom narodu u dijaspori
Posle sramote sa slučajevima Ganić, Purda, Divjak... raznih dokaza slabosti Srbije, politikantske zloupotrebe njenih ustanova, strančarenja u državnoj politici, dodvoravanja raznim ovdašnjim i međunarodnim mračnjacima, došli smo i do afere sa vladinom strategijom prema srpskom narodu u dijaspori.
Srbija je tokom prethodne decenije omogućila veoma široka prava svojim nacionalnim manjinama. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Takva politika je jako dobra, zato što je pravedna. Ona je i u skladu sa željama naših sugrađana koji pripadaju drugim narodima. Ako je uopšte potrebno još nešto dodati, takva politika je mogla da postane uzor našim susedima i argument u našoj legitimnoj borbi za prava srpskog naroda. Naravno, od toga nije bilo ništa. Srpski narod u regionu, a reč je broju stanovnika koji je ravan ukupnom broju građana Slovenije, nema iza sebe jasnu i postojanu politiku Republike Srbije. Danas u Crnoj Gori država suzbija srpski jezik, u Hrvatskoj negiraju potpuno sprovođenje Erdutskog sporazuma i vraćanje desetina hiljada stanova, a Srbija o svemu tome nema šta da kaže. Važno je da se predsednici bivših jugoslovenskih republika jako lepo druže.
Uprkos očekivanjima, naša vlada je bila usvojila spomenutu strategiju. Omaklo im se pa baš nisu pažljivo pročitali ono što su usvojili. Strategijâ se u ovoj našoj demokratiji ionako niko ne drži, pa što bi ih onda čitao. Srećom, naši susedi, iako su neki od njih 1991. komisijski spalili sve ćirilične knjige koje im se stotinak godina vuku po bibliotekama, ili su napeli da pored zastave promene i tradicionalno pismo najtiražnijih novina, još uvek umeju ne samo da analiziraju već i da pročitaju dokumente na stranom pismu. Podigli su veliku buku. Čule su se i ritualne kletve: „Nastavak agresivne politike!” i „Novo Načertanije!”
U jednom sažetom segmentu strategije bili su navedeni i ciljevi politike Republike Srbije. Vlada Srbije se ovom strategijom obavezala na odbranu izvornog Dejtonskog sporazuma, na sprovođenje svih međunarodnih ugovora, zalaganje za povratak konstitutivnosti za srpski narod u Hrvatskoj i uspostavu konstitutivnosti kao preduslova za ravnopravnost srpskog naroda u Crnoj Gori. Kada su čuli kritike iz regiona, predstavnici vlade nisu čekali ni da demarš stigne, odmah su telefonskim putem izmenili strategiju. Vođa jedne od dvanaest ortakinja sadašnje koalicije još je grdio strategiju kao „nastavak Miloševićeve politike”. Dobro, ja ne bih da komentarišem ličnost kritičara: biće da on, kao nekadašnji Miloševićev koalicioni partner, to najbolje zna. Baš kao što svojevremeno, može biti, nije znao da Albanija neće za koju godinu postati članica EU, kao što ni Bosna i Hercegovina još uvek nije u (voljenom) NATO-u. Ali ne mora to svako da zna... nije svaki političar šef diplomatije; mada svaki može to da postane, prilika je važna.
Inače, za neobaveštene: Srbi su u Hrvatskoj konstitutivni narod (u to vreme priznati kao drugi politički narod) još od 1867. godine. U takvom statusu su potvrđivani 1905, pa 1946. godine. Status im je promenjen, ne slučajno, na Vidovdan 1990. godine. Savet Evrope je 2006. godine preporučio Hrvatskoj da srpski narod vrati u ustav u ovom statusu. Kad je reč o Crnoj Gori, Srbi tamo nemaju status. U Srbiji je pitanje izbora za nacionalne savete manjina veliko političko pitanje, u Crnoj Gori je to mnogo jednostavnije. Srbi ne žele da budu manjina u državi u kojoj nema nacionalne većine, a većina govori srpski jezik. Oni žele svoja prava. U ovom trenutku u državnom činovništvu Srbi su osam puta manje zastupljeni od udela koji čine u ukupnom stanovništvu! Kad bošnjački predstavnici zajednički ustanove BiH traže prava za Bošnjake u Novom Pazaru (kakva ne uživaju Srbi u Federaciji BiH), onda se niko u Srbiji ne buni.
Želim da budem iskren. Taj deo predloga strategije pisali su, na poziv Ministarstva za dijasporu, stručnjaci iz Naprednog kluba.
Zato, možda bi bilo dobro da, u nastalim okolnostima, slobode bude lišen glavni autor ovog dela strategije. Poznato je da je još u studentskim danima (1997–2000) protiv njega bila vođena istraga po liniji srpskog ekstremizma i terorizma. A on neće vrištati, niti je neki tamo heroj Purda, ili ljuti opozicionar koga sud treba da upropasti pred sledeće izbore.
Čedomir Antić
objavljeno: 17.03.2011.
