Izvor: Politika, 17.Maj.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A ako ne sada, kada…?
U predgovoru knjige „Staro sajmište” Jovana Bajforda, jedne od najbolje napisanih o Sajmištu, naglašava se značaj razmišljanja o načinima obeležavanja ljudskog stradanja
Prošle sedmice je u Beogradu, u organizaciji Saveza jevrejskih opština Srbije, Fondacije Hajnrih Bel i Fondacije „Sećanje, odgovornost, budućnost“, održana Međunarodna konferencija o budućnosti prostora poznatog pod imenom „Staro sajmište”.
Bila je to prilika za podsećanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na neke veoma važne stvari.
Za početak, na to da je još pre 75 godina, uoči Drugog svetskog rata, na severnoj obali Save, a jedva nekoliko stotina metara od centra Beograda, podignuto za te prilike veoma savremeno sajmište. Razlog za realizaciju ovog, za to vreme, vrlo ambicioznog projekta bilo je to što je trebalo da posluži kao mesto održavanja velikog Međunarodnog sajma uzoraka 1937. godine, i tadašnji mladi i moderni beogradski arhitekti dobro su iskoristili šansu, a rezultat je bio jedan, za te prilike, vrlo markantan kompleks koji je potvrđivao i želju i sposobnost za pridruživanje relevantnim tokovima svetske kulture i privrede.
Tragičan sled istorijskih događaja dovešće, nažalost, do toga da će samo nekoliko godina kasnije Sajmište služiti u sasvim druge, doslovno monstruozne svrhe. U njemu će se 1941. i 1942. pod nemačkom okupacijom nalaziti zloglasni Iudenlager Semlin, koncentracioni logor u kome je ubijeno više hiljada ljudi. Apsolutno preciznih podataka nema, naravno, ali istoričari procenjuju da je upotrebom zloglasne „dušegupke“ – kamiona gasne komore, u periodu između novembra 1941. i maja 1942. sistematski ubijeno oko 7.000 Jevreja, uglavnom žena i dece. Upravo „zaslugom” Sajmišta, Srbija je postala prva teritorija pod nemačkom okupacijom koja je proglašena „očišćenom” od Jevreja (iudenfrei).
Kasnije, u periodu između 1942. i 1944. godine, tu će biti Anhaltelager, prihvatni logor za političke zatvorenike, zarobljene partizane i prinudne radnike. Još najmanje 10.500 ljudi ubijeno je ili umrlo usled bolesti ili gladi u tom logoru.
Posle Drugog svetskog rata „sudbina” Sajmišta se često menjala. Varirala je između različitih ideja (i pokušaja njihovih realizacija još različitijih intenziteta) pa je Sajmište bilo i glavni štab omladinskih radnih brigada, i umetnička kolonija, i simbol stradanja naroda Jugoslavije, i simbol srpskog mučeništva – „srpski Jad Vašem“, da bi u poslednje vreme postalo i predmet (ne)prikrivenih aspiracija „naših” predstavnika „liberalnog kapitalizma” raspoloženih da markantnu i prestižnu lokaciju finansijski „valorizuju” izgradnjom kakvog stambeno-poslovnog centra ili već nečeg sličnog.
Kako sa Sajmištem stvari stoje danas? Trenutna realnost je da se većina objekata i zemljišta koristi za namene (ugostiteljstvo, zabava, supstandardno stanovanje) koje je veoma teško dovesti u sklad s kulturnim i istorijskim značajem lokaliteta. Neki objekti su srušeni, a oni koji su sačuvani u vrlo lošem su stanju. U posebno lošem stanju je „glavni“ objekat, onaj sa centralnom kulom kome je neophodna hitna sanacija. Generalno, usled višegodišnje nebrige i neodržavanja, ceo kompleks je u kontinuiranom propadanju. Otpadaju delovi fasada, objekti se urušavaju ili devastiraju velikim brojem dogradnji i pregradnji, uz korišćenje neodgovarajućih materijala i uništavanje originalnih građevinskih materijala. Oštećeni krovovi se ne saniraju pa su velika oštećenja od vode i vlage. Stanje je očigledno vrlo loše, a najlošije je to što i ne znamo koliko loše, jer ne postoji nikakva sveobuhvatna stručna analiza tog stanja.
U predgovoru knjige „Staro sajmište” Jovana Bajforda, jedne od najbolje napisanih o Sajmištu, naglašava se značaj razmišljanja o načinima obeležavanja ljudskog stradanja kako bi se „odala dostojna pažnja žrtvama, podsećalo na iskustva koja se ne smeju ponoviti i doprinelo stvaranju simboličkih prostora na kojima se mogu sresti ružna prošlost, i nadajmo se, bolja budućnost”.
Činjenice govore da smo na taj značaj zaboravili. Krajnje je vreme da se to promeni.
Zato je za naziv Međunarodne konferencije o Starom sajmištu s punim pravom izabrano pitanje: „A ako ne sada, kada...?” Na kraju konferencije član Gradskog veća Beograda Željko Ožegović najavio je da će do kraja ove godine biti realizovan projekat sanacije tri objekta, među kojima i centralne kule Starog sajmišta. To je bez sumnje ohrabrujuće, jer bi moglo da znači da će postavljeno pitanje dobiti jedini pravi odgovor.
Poverenik za informacije od javnog značaja
objavljeno: 18.05.2012.
