Izvor: Kurir, 06.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A OSTAVKE?
Velimir Ilić i Boris Tadić nisu se poveli za primerom Dragana Maršićanina, koji je napustio mesto ministra privrede kad se kandidovao za predsednika Srbije
BEOGRAD - Kad se svojevremeno, u maju 2004. godine, Dragan Maršićanin iz DSS kandidovao za predsednika Srbije, na startu kampanje podneo je ostavku na mesto republičkog ministra za privredu i privatizaciju. Bez obzira na to što se Maršićanina i ovog njegovog gesta malo ko seća, postavlja se pitanje da li bi možda >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Velimir Ilić, ministar infrastrukture, trebalo da podnese ostavku, ili čak i predsednik Boris Tadić.
Podsećanja radi, aktuelni ambasador Srbije u Švajcarskoj tada je izjavio: „Podneo sam ostavku jer prelazim na novu dužnost, uveren sam da ću pobediti na izborima za predsednika Srbije!“
Apsolutno je jasno da ni Tadić ni Ilić neće podneti ostavke, a prema mišljenju političkih analitičara, sagovornika Kurira, ni jedan ni drugi nisu, kao Maršićanin 2004. godine, sigurni da će pobediti.
Zoran Stoiljković kaže da bi takav stav bio u granicama opredeljenja samog kandidata.
- Nema moralne obaveze, pogotovo ne za predsednika Srbije. To nije praksa ni u zapadnim demokratijama. Imamo slučaj francuskog predsednika Sarkozija, koji je prethodno bio ministar. Maršićanin je bio kandidat koalicije i naravno da je smatrao da će, uz podršku stranaka koje su vladale Srbijom, pobediti. Ovo su personalni izbori, tako da i sada, kao i onda, treba balansirati lični angažman da se ne bi rušila koaliciona srazmera - navodi Stojiljković.
Slobodan Antonić takođe ne vidi paralele s postupkom Maršićanina.
- Velimiru Iliću je potpuno jasno da ima male šanse da uđe u drugi krug. Zašto bi onda podnosio ostavku, kad bi taj čin mogao da utiče i na stabilnost Vlade? Maršićanin je imao ozbiljnu nadu, milion i 600.000 glasača je tada podržavalo vladajuću koaliciju - podseća Antonić.
Analitičar Đorđe Vukadinović takođe ima svoje objašnjenje zašto Ilić ne treba da podnese ostavku.
- To bi bila apsolutna glupost, kao što je bila i tada. Maršićaninova ostavka bila je više posledica unutrašnjih igara u tadašnjoj, tek formiranoj vladi, i unutar koalicije. Dao je ostavku pod pritiskom i u samom DSS da bi se sklonio s važnog mesta u stranci i u Vladi. I sada, svako ulazi u izbornu trku s mesta na kojem je. Nekima će to biti prednost, konkretno predsedniku Tadiću, jer će biti više zastupljen u medijima. Ali, može da bude i obrnuto, da njihove sadašnje funkcije vuku i negativne poene, pa da opozicioni kandidati profitiraju - zaključuje Vukadinović.[ antrfile ]
PREDIZBORNA DEMAGOGIJA
Vukadinović navodi da bi ostavke Ilića i Tadića bile shvaćene i kao neka vrsta demagogije i da bi čak i jasno kultivisan zahtev javnosti da se povuku bio besmislen. Na podsećanje da je i G17 plus 2006. povukao svoje ministre iz Vlade pred najavljene izbore, on kaže: „To je sasvim drugačiji primer i nema veze s moralnim principima. To je bio način političke borbe, pritisak da bi se izdejstvovali izbori. Ostavke su bile njihov način da dođu do izbora“.
