Izvor: B92, 15.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
60 odsto prihoda za hranu
Beograd -- Od početka 2006. cene osnovnih namirnica porasle 5-10 odsto, iako je zvanično rast cena na malo skoro upola niži.
Zašto je došlo do opšteg poskupljenja namirnica, ako cene energenata miruju, a sirovine nisu imale veliki rast? Proizvođači se pravdaju naraslim troškovima proizvodnje, a ima i onih koji loptu prebacuju na trgovce, pišu Večernje novosti.
Mladen Radović, načelnik za cene i zaštitu potrošača pri Ministarstvu trgovine, turizma i usluga, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smatra da je reč o psihološkom faktoru, kada učesnici na tržištu podižu cene iako kurs i cena nafte beleže pad, posebno kod uvoznih komponenti. "Logično je da tada proizvodi gde, na primer, gorivo predstavlja značajan ulaz, pojeftine za onaj procenat za koliko je smanjen trošak, ali to se ne dešava", smatra Radović i dodaje da je, uz sezonu, pad cena na zelenim pijacama uslovilo upravo i pojeftinjenje energenata.
Ekonomisti nisu želeli da zvanično komentarišu razloge poskupljenja hrane, ali nezvanično su mišljenja da je hrana neopravdano skupa i to je i dalje najveći izdatak za prosečnu porodicu. Neki analatičari smatraju da su svakodnevnim skokom cena najnužnijih namirnica građani dvostruko pogođeni. S jedne strane, građani plaćaju neopravdano skupu hranu, a s druge struktura porodične potrošnje je takva da gotovo dve trećine prosečnih primanja odlazi na hranu i komunalije. U razvijenim zemljama taj postotak je od 10 do 15 odsto.
S prosečnom platom u Srbiji od 21.925 dinara, jedva da se pokrije minimalna potrošačka korpa. Sve što je poskupelo sada se amortizuje manjom potrošnjom. Istovremeno, pažnja potrošača se skreće ka jeftinijim artiklima, u ovom slučaju hlebu i testeninama, koji u ovom periodu imaju najniže stope rasta cena, procenjuju stručnjaci.
