Izvor: Politika, 30.Jun.2010, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
49° 56' 49" W, 41° 43' 32" N
O tome da li je neko nezaobilazni faktor bilo čega ne odlučuje onaj koji to tvrdi
Nobelovac Džordž Stigler je još davno primetio da intelektualci ne podnose slobodno tržište i preduzetnike. Za intelektualce su preduzetnici ne baš najbolje obrazovani, ne baš najbolje vaspitani, ne baš... Ukratko, intelektualci se prema preduzetnicima odnose kao Voja Koštunica prema Tomi Nikoliću. To je pogrešno, kaže Stigler (nije mislio na Voju!).
Pogrešno je zbog toga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što su preduzetnici inovatori i što su sposobni da snose rizik te inovacije. Upravo to nedostaje nama običnim smrtnicima. Stoga preduzetnici vode tržišne privrede u bolju budućnost svojom inovativnošću i hrabrošću. Kada na sve to dodam da oni govore jasno i glasno, da ih svi razumeju, mojoj sreći nije bilo kraja kada je na mesto predsednika kluba „Privrednik” došao Branislav Grujić – što na umu, to na drumu!
Nego, da vidimo kako ide našim preduzetnicima iz Šekspirove ulice. Njihov poslovni model, koji se zasniva(o) na stalnom realnom jačanju dinara i na jeftinim kreditima kojima se investiralo u delatnosti koje proizvode ono što nije razmenljivo (trgovina na veliko i malo, građevinarstvo, nekretnine), došao je u velike probleme. Zemlja više nema onolike kapitalne prilive koji su omogućavali jačanje dinara, a finansijska kriza je uslovila da krediti više nisu onoliko povoljni kao što su nekad bili. Osim toga, naši preduzetnici su postali već toliko zaduženi da počinju da bivaju rizični klijenti za banke, tim pre što je otplata kredita uvek u evrima (osim kada je u švajcarcima), a njihovi prihodi uglavnom su u dinarima. Kupovna moć stanovništva je opala, ljudi su obazriviji pri kupovini, a uvozna roba je (zbog pada dinara) poskupela, tako da prihodi padaju i u dinarskom, a ne samo u realnom iznosu. Mnoge od investicija koje su finansirane tim kreditima nisu aktivirane, ne „odbacuju“ prinose, a kredit mora da se redovno servisira.
Sve ovo je pravi izazov za preduzetnike, za te briljantne, inventivne i hrabre ljude! Kako promeniti sopstveni poslovni model, model koji propada? Ne može se zamisliti lepši zadatak. A tek nagrada! Ova obična, nepreduzetna javnost očekivala je briljantne ideje, odlučna prilagođavanja, nadahnute poslovne poteze. A šta smo dobili? Dobili smo izjave koje se svode na žalbe, molbe i zahteve i tu je g. Grujić zaista najaktivniji. U pogledu kursa: da se stabilizuje, što u prevodu na srpski znači da se pređe na fiksni kurs, bar realno (da se napravi formula), ukoliko ne može nominalno, a kad bi moglo malo da se vrati unazad. U pogledu zlih banaka, koje neće da kreditiraju (pod povoljnim uslovima, naravno) one koji su zaduženi do grla, a sve u cilju oživljavanja proizvodnje. Dobro, dobro, ima i jedna vrlo inventivna ideja: osnivanje „Geneksa”! Nije mu loša ni ona o razvojnoj banci. Preduzetnici, dakle, umesto inventivnosti, hrabrosti i preuzimanja rizika, kažu: nećemo mi da menjamo naš poslovni model, nego vratite vi (država, ko drugi) nama ona vremena kada je naš poslovni model funkcionisao! A kada im neko kaže da to, ne samo da nije poželjno, nego jednostavno nije moguće, te da poslovni ljudi treba sami da nađu način da umanje valutni rizik, da se „hedžuju“, na to g. Grujić iskreno reaguje: „Ko se ovde hedžuje, može slobodno da se ubije!“
Ne znam da li je to pretnja, ali sam ja kao pretnju doživeo izjavu g. Grujića (u „Politici“) o tome da „političari u Srbiji nemaju bolje privrednike“, pretpostavljam od onih koji su okupljeni u klubu „Privrednik”. Kada prevedemo ovu izjavu na srpski, to znači da su oni koje zastupa g. Grujić nezaobilazni faktor prosperiteta u Srbiji i da se na njih mora računati. Ima jedan problem sa takvim pristupom. O tome da li je neko nezaobilazni faktor bilo čega ne odlučuje onaj koji to tvrdi. A i vremena se menjaju. Pa onaj koji je jednog dana možda i bio „nezaobilazni faktor mira na Balkanu“ dobija optužnicu, a onaj koji je tvrdio da je najveći srpski „industrijalac i preduzetnik“ sada krade bogu dane u Moskvi, verovatno uz članove porodice onog što je takođe mislio da je nezaobilazan. Nezaobilazni postaju zaobilazni, a onda ih svi zaobilaze, budući da nikom nikada nisu (bili) dragi. Štaviše, malo ko ih je zaista poštovao, već im se samo ulagivao zbog njihove moći ili bogatstva.
Kakve to ima veze sa naslovom? Naslov nije ništa drugo nego pozicija (geografska dužina i širina) na kojoj je potonuo „Titanik”. A njegovog kapetana Edvarda DŽ. Smita se skoro sto godina kasnije sećamo kao čoveka koji je u tišini učinio sve da spasi svoj (izgleda loše napravljen) brod, a kada to nije uspeo, potonuo sa njim. Takvi se poštuju!
predsednik CLDS-a, profesor Pravnog fakulteta BU
Boris Begović
objavljeno: 30.06.2010.
